Osmesi i suze, usponi i padovi, pobede i porazi… Sve su to delići životnog mozaika. Ove žene su išle nekim drugim putevima na kojima se svaki uspon nagrađuje, a svaki pad žestoko osuđuje. Po tome se one razlikuju od nas, premda su mnoge odavno okončale putovanje zvano život.
Kada mi misli zarone u neistražene dubine prošlosti uvek izrone s njenim likom. Obeležila je egipatsku istoriju, a i danas je nepresušni izvor nadahnuća slikarima, pesnicima i režiserima. Kraljica drevnog Egipta iz dinastije Ptolemeja, Kleopatra VII Filopator, rođena je da vlada. U prilog tome govori i činjenica da je sa svega osamnaest godina postala egipatska kraljica. Okarakterisana kao nepromišljena i kao žena nagle naravi, odmah je počela da sanja o proširenju kraljevstva. Sledeći tadašnje običaje, sklopila je brak sa mlađim bratom, ali ga je brzinom svetlosti eliminisala iz svih državnih ceremonija i učešća u vlasti. Kovanice sa njenim likom nicale su kao pečurke posle kiše, ali želja za samostalnom vladavinom nije dugo opstala.
Kleopatrin lik je krasio kovanice za vreme vladavine Egiptom
Dvorani – vođeni mišlju da vladarke moraju poštovati muške suvladare – pokrenuli su borbu protiv nje. Tada nije uspela da zadrži presto, već je zajedno sa jedinom preživelom sestrom bila primorana da napusti Egipat. U izgnanstvu se nije zadržala dugo, već tek toliko da bi se situacija ponovo mogla okrenuti u njenu korist. Drugi rimski građanski rat, pogubljenje Pompeja, ljutnja i bes Julija Cezara otvorili su joj vrata nade koja su bila zatvorena od trenutka prognanstva. Cezarov bes usmeren na njenog brata, Ptolemeja XIII, iskoristila je poput keca skrivenog u rukavu. Tada je zavodničkim i diplomatskim sposobnostima “prevela vodu na svoju vodenicu” u borbi za vlast. Umotana u persijski tepih kako je straža ne bi prepoznala, vratila se, te se odmotala pred Cezarom kojeg je očarala neobičnim postupkom. Postala mu je ljubavnica, a on njen stepenik na putu ka tronu.
Kleopatra je zajedno sa svojim muževima bila inspiracija brojnim umetnicima
Na tron je vraćena nakon bratovljeve smrti, te je tada sklopila brak sa najmlađim bratom Ptolemejem XIV. I njega je, kao i prethodnog, isključila iz svih državnih aktivnosti. Sa Cezarom je dobila sina Cezariona, pa se zaputila u Rim. U Rimu je ostala bez muža. Cezar je ubijen, a ona je bila primorana da se vrati dobrom starom Egiptu. Tamo su je dočekale vesti o smrti najmlađeg brata, tako da je sina proglasila svojim suvladarem i naslednikom. Zbog sigurnosti pozicije na tronu naručila je ubistvo mlađe sestre. Kleopatra je tada vladala Egiptom, ali i muškim srcima, jer je uspela da zavede Marka Antonija, koji je bio Cezarov general i pristalica.
Samu sebe je prozvala kraljicom kraljeva, a to je i bila sve dok se nije predala nemilosrdnom ujedu kobre
Uz njega je stala u ratu protiv Oktavijana, ali ni zajedničkim snagama nisu uspeli da pobede u borbi za Egipat. Kleopatra, željna vladavine i trona, nije mogla da se nosi sa poniženjem takve vrste. Dozvolila je ujed kobre kako bi se sklonila od poraza, a zajedno sa njom je nestala i samostalna egipatska država.
Sonja Josipović sebe smatra devojkom koja uživa u trenucima tišine koja joj uvek donese novu dozu inspiracije. Voli da piše i čita knjige, ali i da se druži sa ljudima od kojih može nešto novo da nauči. Osim sa rečima uživa i u igranju sa svojim zekom, koji joj često ne dozvoljava da neke svoje tekstove privede kraju. Voli svako godišnje doba, sve oblike umetnosti i sve vrste slatkiša (izuzev žele bombona). Autorka je bloga Svet obojen rečima.
