Srpkinje u istoriji: Kneginja Milica

Srpkinje u istoriji: Kneginja Milica

Milica Hrebeljanović, potomak Nemanjinog najstarijeg sina Vukana, a praunuka Vukanovog sina Dimitrija, u narodnoj tradiciji poznatog kao Jug Bogdan, rođena je oko 1335. godine, a 1353. je stupila u brak sa knezom Lazarom Hrebeljanovićem. U srpskoj istoriji igra veliku ulogu u strašnom vremenu koje je nastalo nakon 1389. godine, dakle, posle boja na Kosovu, gde je i njen muž izgubio život, nakon čega ona vodi državne poslove.

Ona je prva žena u istoriji Srba koja je, zajedno sa Jefimijom, udovicom despota Uglješe, bila zapravo diplomatski posrednik. Od sultana Bajazita je izdejstvovala prenos moštiju Svete Petke iz Vidina u Beograd (mošti su bile na Kalemegdanu, a danas su u rumunskom gradu Jaši).

Zamonašivši se, kneginja Milica dobija ime Evgenija. Pored bavljenja politikom, ova Srpkinja je poznata i u književnosti, gde je ostavila trag napisavši “Molitvu matere” i “Udovstvu mojemu zenik”. Smatra se da je despot Stefan od nje nasledio sklonost ka umetnosti.

Untitled 21 Srpkinje u istoriji: Kneginja Milica

Milica, nakon što se zamonašila i dobila ime Evgenija

Srpska pravoslavna crkva je kao svetiteljku proslavlja 19. jula po crkvenom kalendaru, istog dana kada se proslavlja i njen sin despot Stefan Lazarević.

Interesantan je i onaj deo biografije kneginje Milice koji se odnosi na porodicu i decu koju je imala sa svojim mužem, knezom Lazarom. Naime, oni su imali sedmoro dece (dva sina i pet kćeri: Maru, Draganu, Teodoru, Jelenu, Oliveru, Stefana i Vuka). Pre Kosovskog boja, njihovi potomci su imali prilike da se upoznaju sa mnogim umnim ljudima tog vremena i lepotama njihovih stvaralaštva. Na dvoru i trgovima su bili prisutni putujući glumci, razni zabavljači poput mađioničara, muzičara. Njihovo obrazovanje je bilo na zavidnom nivou. Međutim, nakon 1389. njihovi životi se drastično menjaju, a posebno život najmlađe kćeri Olivere, koja je doživela tešku sudbinu.

Naime, već smo pomenuli da je kneginja Milica došla na vlast. Ali ne i kakve su je neprilike čekale. Dugo posle tragedije na Kosovom polju, nastali su sukobi među Srbima – jedni su bili za primirje sa Turcima, a drugi protiv toga. Miličinoj vlasti se suprotstavljao Vuk Branković, njen zet. Kako su još i mađarske trupe pljačkale po Šumadiji, a turske na jugu Srbije, a Bajazitove posade zauzele neke gradove – Milica je morala brzo da pronađe rešenje svojih političkih problema. Ona je sklopila mir sa Turcima, prihvatajući vazalnost Bajazitu. Mir je podrazumevao novčani danak Turcima i pomoć u ljudstvu za potrebe turske vojske. Međutim, ono što je mnogima strašno i predmet čuđenja, ali i Miličine požrtvovanosti, nje i njene dece, jeste i činjenica da je kao zalog svojih obaveza Bajazitu dala svoju najmlađu, neudatu kćer – Oliveru u harem, čoveku koji je kriv za smrt njenog oca.

O Oliveri uskoro…


Maja Panajotović je veliki sanjar! Voli ceo svet! Zaljubljena je u prirodu, obožava životinje, tufne, bubamare. Ne može da zamisli dan bez šoljice kafe, dragih osoba i knjige! Voli da drugima izazove smešak i smatra da je to njen smisao – činiti svet srećnijim i lepšim mestom!