Leptirići u stomaku – to je ona slatka nervoza, strepnja, očekivanje, nekakav naboj, koji stalno varira i povremeno eksplodira. Romantika, strast, stalan osećaj uzbuđenja zbog prisustva voljene osobe, zbog iščekivanja njenog prisustva, zbog onog što se dešava u tvom telu kad se sretnete. Topiš se od miline, gubiš se u poljupcima i zagrljajima, srce ti ubrzano lupa, radost i nemir su toliko pomešani da ih gotovo ne razlikuješ. Uopšte, stanje zaljubljenosti je stanje stalne napetosti i uznemirenja. Adrenalin svaki čas skače, puna si energije, emocije su nekontrolisane, vrlo si uzbuđena i nikada se ne umaraš od toga. Hemija te vozi, kao da se drogiraš (a tako se i osećaš). Znaš da je tvoj um, tvoje srce, tvoje telo u vanrednom stanju, u posebnom režimu rada. I ništa ti ne bi smetalo kad bi stalno bila u tom stanju, u kome imaš snage za sve i kao da ti je jedva potrebno da spavaš i da se odmaraš.
Ali to stanje ne traje dugo. Nije predviđeno da potraje, organizam nije napravljen da izdrži toliki naboj i toliki stres – da dugo podnosi toliku uznemirenost. I onda leptirići – odlete. Ne osećaš ih više. Ponekad te nešto lecne, ubode, probode, uznemiri, ali to su uglavnom loše stvari – pomisao da se on tako ponaša jer mu više nije stalo, ljubomorna pomisao, sukob mišljenja, nerazumevanje, svađa. Razočaraš se, miseći da nema više onog najlepšeg među vama. I pitaš se šta je to uopšte među vama, šta ste vas dvoje bez zaljubljenosti i neprestane želje da se milujete i dodirujete – bez te uznemirenosti koju osećaš u prisustvu voljene osobe.
