Velika ljubav obično nije i prva, ali ti podeli život na pre i posle nje. Sve ono pre izgleda bledo, naivno i nevažno, a ono posle označeno je gorčinom gubitka velike ljubavi, zahvalnošću zbog tog iskustva kao i zahvalnošću zbog sposobnosti da ponovo voliš i proživljavaš, na drugačije načine. Velika ljubav te nauči da ljubav nije dovoljna sama po sebi, ma koliko velika bila, zbog čega kasnije više ceniš ono što imaš i više ulažeš u odnos, jer znaš da veza neće ići sama i da je ljubavi potrebna sva moguća podrška rešenosti, truda, donošenja dobrih odluka, razumevanja, praštanja. Posle prve velike ljubavi ostaješ neko vreme sama sa otkrovenjima koja od tebe čine bolju osobu, bolju partnerku i skromnije i zahvalnije ljudsko biće.
Ljubav je sve što od nje očekuješ i mnogo toga što uopšte ne očekuješ
Emotivna osnova, onaj osećaj treperenja i strasti, organski doživljaj povezanosti sa drugim bićem ostaje utisnuta kao matrica svih sledećih ljubavi. Možda zaljubljenost više nikada neće biti tako jaka i možda više nikada nećeš toliko izgubiti glavu i biti spremna da zbog nekog činiš sve i bilo šta – ali tražićeš uvek taj osećaj, tu vrstu povezanosti i nećeš moći da prihvatiš manje od toga. Možda više nikada nećeš tako snažno nekog doživeti kao svoju srodnu dušu, kao deo sebe, ali ćeš umeti da uneseš sebe i ugradiš u svoju dušu svaki sledeći emotivni odnos. Ljubav treba da te ispunjava, baš onako kako očekuješ, a možda ćeš je ponovo pronaći tamo gde uopšte nisi očekivala, na način koji nikada ne bi sama birala, sa osobom koju možda ne bi ni primetila, da se sile ljubavi nisu postarale da vam se putevi ukrste. Svaka ljubav je sudbinska i nosi zrno magije, ali sada si svesna da sama upravljaš svojom sudbinom i da od tvog zdravog razuma mnogo zavisi kako ćeš koristiti moć te magije i da li ćeš je usaditi, razvijati i koristiti u svakodnevnom zajedništvu.
