Striptiz za pismene: Da sam Gandalf

Striptiz za pismene: Da sam Gandalf

Prethodne tekstove iz serijala “Striptiz za pismene” možete pročitati ovde.

Pa, da sam Gandalf, pre svega bih bila Merlin, iako ga je ujebala ona veštičara što mu je ukrala znanje. Možda bih bila i Dambldor da sam Gandalf, pa možda čak i Rinsvind*, ali sigurno nikako, nikad i ni za koju boju magije ne bih bila nijedna od one magijaške ženskadije. Nema filma, knjige, bajke, mita i legende u kome imate neku upečatljivu žensku čarobnicu. Čuj! Kako to zvuči pogrešno – ženska čarobnica! Prvo, sve su to kučke. Drugo, to je jedino logično i ispravno. Koja bi to čarobnica, molim vas lepo, delala u svrhe svetske i kosmičke, apsolutno plemenite, a da se ne ogrebe:

a) ako je ružna i matora, za večnu mladost i lepotu;

b) ako je lepa i mlada, za večnu mladost i lepotu;

c) ako je svi u kraljevstvu mrze, za večnu mladost i lepotu;

d) ako je svi u kraljevstvu vole, za večnu mladost i lepotu.

e) Shvatili ste.

Gde su žensko i moć zajedno, tu se upliću sve poganštine manipulacije seksualnošću i vlašću. Nije da čarobnice, ma kakve čarobnice, sve su to obične veštice, dakle, nije da veštice žele da vladaju. Ne, bratiću, suviše je to prosto, nisko i nedostojno magije. One žele da podvlaste one koji vladaju, jer tu leži apsolutna moć. U poslušnosti jednoga kome su poslušni svi ostali. Ako ste žensko i imate čarobnjačke ambicije, nemojte se tripovati na dobre vile, jer niko osim Diznija neće snimiti film o vama. A i tada ćete morati da budete dobroćudna babuskera ili da imate bar još dve smešne drugarice da sa njima delite slavu. Preispitajte svoje srce, pronađite vešticu u njemu i krenite da uterujete ljudima obožavanje u srca i strah u kosti. Tako to rade žene.

Zato ja hoću da budem Gandalf. Da imam iskrene prijatelje, sve same junake, kraljeve i vilovnjake, koji me vole zbog moje mudrosti i karaktera, a ne zato što su opčinjeni mojim belim sisama u tesnoj crnoj svili i besnim crvenim loknama ispod šiljatog šešira. Da se ljudi zamisle kad prospem neku pamet, pokupljenu u direktnom kontaktu sa izvorom pameti, a ne da pljunu na lepljivu pozadinu etikete na kojoj piše “filozofiranje” i zalepe mi je na čelo. To je ženama nagrada za mudrost, kad hoće da imaju sise, a ne dugačke bele brade, k’o što je Bog rek’o.

Hoću da se družim sa najmudrijima i najuzvišenijima, a da uopšte ne moram da se suočavam sa njihovom pohotnom matorojaračkom prirodom. Hoću da budem cenjeni sagovornik, čije se mišljenje razmatra i ponekad uvažava, umesto da uvek budem upletena u igru lovca i plena. I jasno mi je da moram da budem barem Gandalf da bih to doživela.

Znači, mora neko da me izmisli.

A pošto ne vredi da čekam da se Tolkin i ja ponovo rodimo kao srodne duše, da on spozna moje viteštvo u jedinstvu sa mojom oblom figurom i da onda strašno inspirisan izmisli Gandalfinu, počeću bez njega. Kontam da ću postići sasvim očiglednu ubedljivost za još jedno dvadesetak godina, kad mi poraste brada.

*Računam, svi znaju da je Gandalf čarobnjak iz “Gospodara prstenova”, Merlin iz “Ekskalibura”, Dambldor iz “Harija Potera”, a možda neko ne zna da je Rinsvind smotani čarobnjak koji zna samo jednu čin, lik Terija Pračeta, koga u filmu “Boja magije” (The Color of Magic) super tumači onaj baja što glumi Del Boja u “Mućkama”. E, sad svi znamo ko je ko.


Aleksina Đorđević, matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.