Zdanje kultnog diskaća
Davne 1927. godine otvorena je zgrada u Zapadnoj 54-oj ulici na Menhetnu. Kako su i vreme i društvo bili nemirnog duha, zgrada je menjala svoju funkciju. Od samog osnivanja pa do ranih pedesetih godina bila je njujorško pozorište u kome su se igrale opere, operete i pozorišni komadi. Od 1942. godine CBS preuzima zgradu i tada ona dobija naziv Studio 54. Iz tog studija CBS je emitovao televizijske i radio emisije. Već 1976. godine Studio 54 biva prodat, kada je Carmen D’Alessio (Karmen Dalesio), ugledni promoter tog doba, nagovorila Stivena Rubela (Steven Rubell) da otvori veliku diskoteku na Menhetnu.
Začetak istorijske fabule
Sve je počelo aprila 1977. godine kada je pod budnim nebom i okom Njujorka otvorena prva diskoteka koja je bila prekretnica kulture XX veka. Naziv Studio 54 postalo je i ostalo sinonim za blud.
Klub je bio srednje veličine, ali je mogao da primi veći broj posetilaca željnih seksa, droge i ludila koje je nudio. Enterijer nije bio ekscentričan, ali je klub posedovao najbolje ozvučenje tog vremena, barmene koji su imali spektar narkotika iza šanka i Stiva Rubela na vratima. Klub nije bio prepoznatljiv po glamuru, već po slikama i skandalima koji su nastali na parketu kluba.
Dajte belog, koga briga za enterijer
Osam stotina kvadrata na kojih se prostirao klub bilo je popločano parketom i neverovatnim osvetljenjem. Klub je imao centralni podijum iznad koga je bio okačen jedan od najpoznatijih logoa, figura čoveka-meseca koji šmrče kokain. Pored alkohola, kokan i LSD su bili uobičajena pojava i uobičajeni na meniju barmena i konobara, dok je u VIP delu (koji se nalazio u podrumu kluba) droga stajala na stolu i bila je slobodna za posluživanje.
VIP deo je bio izuzetno bitan za reputaciju kluba. Stiv je insistirao na krajnjoj anonimnosti i diskreciji zaposlenih o dešavanjima u podrumu. I upravo zbog te diskrecije zvezde, političari i drugi posetioci – bili su redovni.
Eci, peci, pec
Zaštitni znak bila je nemogućnost da se uđe u klub, pa čak i najzvučnijim imenima. Na veče otvaranja ispred kluba su ostali Frenk Sinatra (Frank Sinatra), Vudi Alen (Woody Allen) i mnoga druga poznata imena. Ali takođe, na večeri otvaranja pojavila se jedanaestogodišnja Bruk Šilds (Brooke Shields), a doveo ju je Robin Lič (Robin Leach) koji je izjavio za noć otvaranja: “Svi smo mi znali da nismo došli na otvaranje obične diskoteke, već smo došli na otvaranje nečeg istorijskog!”
Stiv Rubel je bio sam Bog koji je, određujući ko može, a ko ne da uđe u klub, diktirao šta je in a šta out. Ispred kluba se protezao red dugačak desetak metara i, iako su znali da se ne može ući, ljudi nisu odustajali sa pokušajima. Mito i korupcija su možda i začeti u redovima ispred kluba, jer su ljudi nudili keš, kokain, pa i sopstvene devojke Stivu, samo da bi provirili iza kulisa. Jedna devojka je čak iznajmila konja i gola u sedlu došla do ulaza. Stiv ju je odbio jednostavnim rečima: “Konj može da uđe, ali ti ne.” Konj se kulturno ponašao u klubu.
Bjanka Džeger (Bianca Jagger), Lajza Mineli (Liza Minneli), Endi Vorhol, Šer (Cher) i Salvador Dali su bila uobičajena imena i posetioci kluba (kao i mnogi drugi). I dan-danas se prepričava legendarna proslava rođendana za Bjankin trideseti rođendan. Za tu priliku u klub je ušla na belom konju i pušteno je jato belih grlica. Prema nekim svedocima, grlice su uginule od svetlosti kluba, a osoblje ih je kasnije čistilo metlom.
Za Vorholov rođendan Stiv je bio malo ekscentričniji (ako je to moguće) i poklonio mu je kantu za đubre napunjenu dolarima.
Siva zona za sive ljude
Iako su klubovi poznati civilizaciji još odvajkada, Studio 54, Stiv Rubel i njegov partner Ian Šreger (Ian Shrager) su postavili norme koje ni dan danas niko nije uspeo da poruši. Pored siromašnih, srednje klase i bogatih, Stiv je u Americi stvorio novu klasu. “Sivi ljudi” su bili nepoželjni u svetu Studia. “Sivi ljudi” su bili ružni, dosadnjakovići i nesposobnjakovići, svakako ne neko sa kim bi elita poželela da orgija.
Jedan od redovnih gostiju bio je i Momo Kapor, koji se igrom slučaja upoznao sa “nekim tipom” za koga se kasnije ispostavilo da je Rubel, i tako su mu vrata bila zauvek otvorena.
Zanimljivo je da je Bianca Jagger, kada je saznala da je trudna, poželela da abortira samo da bi neometano mogla da nastavi da luduje u klubu. Međutim, odustala je i na kraju rodila kćerku Jade.
La sex revolution
Ono po čemu je studio najviše poznat je sloboda i razuzdanost koja je bila na dohvat ruke svakom hedonisti. Otići u Studio i ustezati se, osuđivati i prevrtati očima značilo je da ste, pa u najboljem slučaju zalutala budala. Sve što se pružalo to se beskrupulozno uzimalo! Tako je bilo i sa seksom kog je bilo na sve strane i u svim količinama. Orgije i perverzije su bile ostvarive, još ako je duboko u nosu bilo usađeno seme koke, svet je bio na svačijem “dlanu”.
Redovan posetilac kluba bio je i Halston koji je bio poznat po razuzdanom ponašanju i orgijanju na balkonu. Jer balkon je bio svačiji omiljeni deo kluba. To je bilo zvanično mesto za seks i orgije, za avanture i “odmaranje”. Ko god da je poželeo da se odmori od igranja, od barmena bi kupio kokain ili neku tabletu i potom se uputio na balkon na turu seksa.
Kako je VIP deo (podrum) bio najzaštićeniji deo kluba (zvezde su se uvek vraćale po još), Steve je naredio osoblju da sve drže u tajnosti. Međutim, jednom je sam Rubel je razvezao jezik. Jednom prilikom je u zoru, kada se klub ispraznio, u podrumu zatekao polugolu princezu “neke evropske države” zavezanu lisicama za cev. Prema rečima Rubela, princeza je u podrum odvukla člana osoblja i naredila mu da je sveže i da je grubo “odradi”. Pošto je on žurio da se vrati za šank, zaboravio je da je odveže.
Fajront
Studio 54 je zvanično radio do marta 1986. godine. Prvobitno je bio zatvoren 1979. godine kada je Stiv bio uhapšen za veliku utaju poreza. Poznato je da je Stiv često nakon zatvaranja iz kluba iznosio velike plastične kese za smeće, prepunjene novcem. Posle promenjene postave upravljača i vlasnika, studio se zvanično zatvorio 1986. godine.
Iako mu je slava znatno opala posle tih nekoliko incidenata 1979. Nekoliko takvih studija je bilo otvoreno van granica Amerike i sam studio je ponovo otvoren u Njujorku 1994. godine. Ipak, pre nego što je Rubel umro od AIDS-a 1989. godine, postarao se da od 1977. do 1979. Studio 54. dobije naziv kultnog mesta. Samim tim, iako nikada nije obnovio prvobitnu slavu, Studio 54 će zauvek ostati zapamćen kao leglo seks revolucije koja je zapalila ceo svet.
Bobana Jovanović je studentkinja prava, večiti poštovalac Skorsezeovih likova, Diznijevih ikona i večito dete ugurano u veliko pakovanje. Aktivno džabalebari i od ljudi krade trenutke. Voli da nosi naočare za sunce i hvata intrigantne poglede. Da može, upoznala bi Fredija jer obožava Queen. Citat: “Moj život je ludilo koje sam postavila na vrtoglave potpetice i u oblak parfema”.
