Ako si osoba od akcije, koja je naučila da stvari preuzima u svoje ruke, da ne čeka da joj bilo šta padne s neba, jurenje za svim stvarima koje želiš je tvoj uobičajeni model ponašanja i manifestacije tvog aktivnog odnosa prema životu. Ti prezireš one koji kukaju i čekaju da stvari same od sebe postanu bolje, jer kad tebi nešto nije po volji, ti ne čekaš ništa, nego krećeš u borbu, u potragu, u akciju. Mnogo puta si posle ludačkih napora postigla tek osrednje rezultate, a mnogo puta nisi postigla ništa, udarala si glavom u iste zidove i na najbolniji način saznala da ne možeš uvek da budeš uključena u struju, da su tvoje hrabre i bezglave akcije uglavnom bile reakcije na frustraciju koja ti nije dozvoljavala da sediš u miru, da razmisliš, da se sabereš i da pronađeš u sebi šta je ono što ti je stvarno potrebno, jer je uvek bilo mnogo lakše posegnuti za onim što trenutno želiš i usmeriti svoju energiju u akciju, pa makar i uzaludnu, nego udubiti se u svoje unutrašnje sadržaje i suočiti se sa neprijatnim saznanjima koje nose. Vremenom, putem brojnih povređivanja glave o zidove, saznaš da si tvrdoglava više nego uporna, da si uplašena da ćeš ostati uskraćena više nego što stvarno znaš šta hoćeš i da tvoji grčeviti napori u samom startu nose klicu propasti – ono što stvarno uspeva, dešava se kad si opuštena, a ne kad si u grču i pod nabojem. U tom smislu, shvataš istinu da privlačiš bašm ono čime zračiš i da ne možeš na silu zračiti pozitivnošću i ubeđenjem, jer to dolazi iznutra, iz svesti o sebi i sposobnosti da nešto zaista bezuslovno želiš.
