Mladost ima onu vrstu samouverenosti, koja potpuno nipodaštava probleme i teškoće. Jednostavno, problemi nemaju tu snagu koja može da se meri sa snagom čiste energije mladosti. Ali u nekom trenutku, mladost dostigne zrelost i klacka se pokušavajući da balansira između reda, rada i discipline i spontanosti, bezbrižnosti i ludovanja. Životni zahtevi su sve ozbiljniji, što ste stariji i samostalniji, ali u vreme borbe sa tim osetljivim balansom, dešava se da jednostavno ne želite sve da shvatate tako ozbiljno, ne želite da postanete dosadni i naporni kao svi matorci. Zrela osoba u vama govori “hej, ustaješ sutra rano, idi kući” a mlada prkosi “baš me briga, ostaću dok mi je zabavno”.
Danima ste uredni, a onda posustanete
Svakog dana operete sudove, jer je tako praktičnije – mnogo je bolje časkom oprati par tanjira i čaša, nego dozvoliti da se nakupi gomila sudova. Oni se neće sami oprati. Usisavate i brišete prašinu bar jednom nedeljno, svakog jutra namestite krevet, svake večeri popakujete stvari i napravite red, da biste ujutru imali lepši ambijent, dok pijete kafu i započinjete dan. A onda se odjednom pobunite. “Šta, sad ću do kraja života svakog dana da perem, čistim, slažem, sklanjam, pakujem? Da, lom neće sam da se sredi. I neće niko drugi da ga sredi, ja sam glavna i odgovorna. E pa, ja kažem, neka caruje haos. Baš me briga. Ne moram ja ništa. Srediću kad budem raspoložena.” Onda neko vreme živite u jazbini, pa vam dosadi, pa opet počnete da sređujete.
