Oni koji su navikli da ih stalno mešaju sa drugim ljudima, suočavaju se sa jednom zahtevnom disciplinom – strpljivo svakome objašnjavaju ko su i koliko ih ima. To je onaj tekst “vi ste me verovatno pomešali sa mojom sestrom, da dosta ličimo, ljudi nas često mešaju, ja sam Jelena, a moja sestra je Ivana, jeste ona je starija dve godine i trenutno nije tu, ali povremeno dolazi, da, moguće je da ste je sreli početkom leta, tada je dolazila, nema veze, naravno pozdraviću je, hvala, prijatno” ili neki sličan, prilagođen onima koji stalno sreću i vas i sestru i uporno nisu u stanju da vas razlikuju, iako uopšte niste bliznakinje i imate različitu boju kose i visinu. Verovatno mislite da su ljudi prosto užasno površni, kad ne zapažaju očigledne razlike i pitate se kako se vama to ne dešava, da stalno mešate neke sestre, a pouzdano razlikujete i one blizance što ih stalno srećete. Nemaju svi istu moć zapažanja, definitivno, ali takođe je i činjenica da se vaš život odvija na periferiji nečijeg tamo života i da taj neko nije zaista odvojio ni trenutak da se udubi i primeni onoliku moć zapažanja koliku ima.
