Onako kako nju-ejdž tumači i plasira pozitivno razmišljanje, tako ga uglavnom i shvatamo – površno, pogrešno i pretenciozno. Uzimamo zdravo za gotovo da naše misli kreiraju naš život i upinjemo se da mislimo pozitivno, koristeći tu tehniku isto kao što koristimo šminku – napravimo kozmetičke korekcije, koje ostavljaju dobar utisak, ali su privremene i služe samo da zamaskiraju nedostatke. Kad smo povređeni, ljuti, tužni, kad trpimo veliki pritisak i osećamo veliki emotivni naboj, kozmetikom ne možemo da postignemo ništa. Uzalud ćemo ponavljati afirmacije u koje naš um ne veruje, na silu se osmehivati i ubeđivati sebe kako će sve biti dobro, ne priznajući i ne prihvatajući svoja stvarna osećanja. To je površno i budalasto, ali to je posledica savremenog tumačenja drevnih znanja i instant primene duhovne prakse koja zapravo treba da predstavlja način života kome smo potpuno posvećeni.
