Nemam tetovažu. Nemam ni predrasude prema ljudima koji ih vole i imaju, štaviše zna super da izgleda ako mene pitate.
Dakle mogu o ovoj temi bez ikakvih predubeđenja ili bilo kojih lečenih devijacija koji bi me u analizi ovog fenomena odveli dalje od suštine. Dakle tetovaže.
Ja bih ovaj fenomen posmatrala iz ugla motivacije koja dovodi do želje za istom, dela tela koji smo ukrasili, veličini tetovaže i motiva koji je oslikan. Da krenemo redom.
Koliko jak mora biti tvoj unutrašnji motiv da bi te naterao da odeš u Tattoo Studio, izdržiš bol i na kraju krajeva uradiš sebi nešto za ceo život? Taj deo oko hrabrosti ili pak ludosti da ti sebe oslikaš za ceo život zaista mi je najinteresantniji. Realno, nisam klinka, štaviše za tri godine mi je trideseta, ali ja nekako svake godine menjam mišljenje o različitim fenomenima i kako ja takva, pitam se naglas, mogu sa sigurnošću da tvrdim da će mi se nešto što mi je sada cool isto tako činiti i za 15 godina? Ili ne daj Bože, 30? Ok, sada bi mi većina mojih poznanika koji su uradili neki tattoo objasnili kako je to njihovo opredeljenje, kako nisu tetovirali kineska slova (hm, posebno mi zanimljive tetovaže) i kako je to što su naslikali zapravo njihov light motiv. Ok, verujem da je tako. Ja sam jedna od onih koja podržava sve što će čoveka učiniti da se oseća bolje i što će ga u bilo kom smislu “gurati” napred u životu, pa ako je tattoo rešenje, moja podrška je tu.
Idemo dalje. Hmm, mesto tetovaže. Danas gotovo ne postoji deo tela koji se ne može istetovirati. O ekstremnim slučajevima kao što su kapak ili usne neću ni da komentarišem, jer mi je to baš too much, iskrena da budem. Mislim kod tetoviranja ovog dela tela ne postoji nikakvo opravdanje u smislu motivacije. Ovo se definitivno radi isključivo sa ciljem da dobro izgleda i bude deo nekog lifestylea, ali daaaaj?! Pa kome se to sviđa? Šta u čoveku budi potreba da sebe obeleži za ceo život (važan faktor) tetoviranjem kapka? Bunt neki kapiram, ali može se to i drugačije… Ostali delovi tela mogu dobro da izgledaju. Što da ne?
Veličina tetovaže. Znate na šta ovde konkretno mislim, mislim na sve izraženiji trend tetoviranje recimo cele ruke, primetili ste to?! Na Bekamu to strava izgleda, a i kako bih vam rekla njemu se može. Njemu je izgled izvor zarade i on mora stalno da radi na sebi i da traži načine da bude drugačiji. E sad, neki bi rekli da je to zato što verovatno u umnom smislu i nema šta da ponudi, pa veli ‘aj da se crtam. Ali zamenarimo javne ličnosti, otkud potreba mladima (da ne kažem običnim smrtnicima) da išaraju celu ruku?? Kod tog dela, motivacija u smislu light motiva pada u vodu i ovde je kao i kod tetoviranja kapaka sve zasnovano na trendu i estetici. Još davno sam naučila da se o ukusima ne raspravlja, tako da ovde stajem. Ako se nekome to dopada i ako mu je lepo, meni nije, ali onda lepo priznaj da to radiš iz potrebe da te komentarišu, a ne jer ti tobože to znači u motivacionom smislu.
E sad, šta se tetovira? Kineska slova, imena dragih ljudi, datumi, poruke, crteži… stvar ukusa. Ne znam zašto se svi nekako sada gnušaju na čuvene JNA tetovaže. Pa po čemu se motiv njihovog tetoviranja razlikuje od motiva stavljanja poruka na kineskom ili sve popularnijem hebrejskom jeziku?! Ni po čemu. To je tada isto tako bilo “in” i svim tim vojnicima uspomena na lepe dane provedene u SFRJ armiji. I oni su tetoviranjem želeli da se istaknu i dokažu okruženju da su “muški” odslužili vojničke dane. Realno je tako. Jedino po čemu se razlikuju od modernih oblika tetoviranja je što oni sada više nisu tako fancy. Pa tu je negde i poenta, dragi moji. Kada vidite na ulici nekog starca od šezdesetak leta sa izbledelom i ne tako uglednom tetovažom nemojte prevrtati očima i misliti da se vaše tetovaže mnogo razlikuju od njihovih i nemojte biti tako sigurni da za četrdesetak godina isti ti divni motivi na vašim zategnutim mladim telima neće upravo tako biti percipirani od strane okruženja. Kažem razmislite, nije mi cilj nikoga da odgovaram od ideje i ne dajem sebi na važnosti misleći da to mogu, ali hajde posmatrajte me kao glas razuma.
I dalje želite da se tetovirate? Strava. To očigledno znači da ona za vas predstavlja mnogo dublju simboliku i da je doživljavate zaista lično.
Podržavam. Cenim osobe sa stavom.
Volim bunt potkrepljen realnim utemeljenjem.
Znam, rekli biste mi sada svašta, ali ostavite to za tattoo salon, a ja ću kada vas vidim na ulici zaista pomisliti “Uau, bravo za ideju, sviđa mi se”.
Milica Popović
