Rezultat su prethodno proživljenog iskustva pomešanog sa najrazličitijim emocijama, doživljajima, poznanstvima sa ljudima, ličnim stavovima i vrednostima, i autentičnim pečatom stvaraoca u vidu kreativne energije.
Dolaze nezvano i neočekivano - uvek dobrodošli
Sunčani dani, zelena trava, deca, mirisni doručak, šarena haljina, smeh, crveno cveće, bebina koža, ptice koje lete, more, kiša na jesenjem lišću, letnje večeri, ljuljaška, zvezde, peščana plaža, dobar jazz, pozorišne predstave, poljubac, kuvano vino, crno-beli film, večera sa dobrim prijateljima, vožnja biciklom, mokre gradske ulice pod svetiljkama, sportske utakmice, modne revije i drugo.
Može nastati gdegod, kadgod, bilo da ste sami ili sa nekim. Nadahnuće vas obuzima.
Nešto se dogodi – lepo ili ružno, uzbudljivo ili fascinantno, nešto vidimo, čujemo, saznamo, sve upijamo, gradivni materijal u nama sazreva, čeka pogodnu priliku, propuštanjem kroz filtere različitih nivoa nakon nekog vremena dobija svoj oblik u vidu našeg dela.
Razmena je važna posledica pokušaja da rečima prenesemo i iznesemo na svetlost deo svog unutrašnjeg sveta i da ga sa drugima podelimo – kroz nju se upoznajemo, učimo koliko smo divno različiti i uživamo jedni u drugima.
Šta bi bilo kad bismo imali kontrolu nad kreativnim stvaralaštvom? Pod kontrolom podrazumevam kontrolisano vreme stvaranja. Na primer, sutra u 17:15h napisaću pesmu, a u 22h završiću prvu glavu romana. To bi bila divna mašinerija, ali ipak ne, plan ustupa mesto spontanosti, i mi se podređujemo delu, tu smo da ga zabeležimo kada ono to poželi.
Talas nailazi, primećujem, osećam – pristupam pisanju. Prsti beleže jasno artikulisane misli u vidu reči. Nedefinisanom silom spajam ih u prijatne konstrukcije. Smisao zaokružuje priču. Ne razmišljam previše šta ću napisati sledeće. Prosto puštam – zauzvrat, reči se pojavljuju i pakuju u redove.
Verujem da svako ljudsko biće može i treba da piše, koja god forma da je u pitanju. Sopstveni izraz je način da negujemo svoju jedinstvenost, da razvijamo svoju kreativnost. Jedino što je potrebno jeste volja, kontakt sa samim sobom ili svesnost, malo smisla za lepo, i voilà – vi ste stvaralac!
Milica Perišić je diplomirani inženjer organizacionih nauka. Obožava da putuje i upoznaje nove destinacije. Inspiraciju nalazi u svakom novom danu, dečijem osmehu, lepoj muzici, dobrim knjigama i pozitivnim ljudima. Sveto trojstvo za nju su: posao koji ispunjava, istinski dobri prijatelji u okruženju, i ljubav života u neposrednoj blizini. Omiljena misao: “Ja sam reditelj svog života!”
