Trk na trg: Plaza de Mayo, Buenos Ajres

Trk na trg: Plaza de Mayo, Buenos Ajres

Prethodne tekstove iz serijala “Trk na trg” možete pročitati ovde.

Teške kapi razbijaju se o staklo. Temperatura jedva prelazi nulu… Nekada sam svake zime želela krila. Maštala o suncu. Više nisam dete. Naučila sam da volim Beograd i u sivoj boji. Vetar sve jače duva, na trenuke se čini da će razbiti slabe zidove. Cela kuća podrhtava. Iz spavaće sobe čuje se zvuk polomljenog stakla. I poslednje lažne pahulje ističu iz snežne kugle. Opet je sve mirno.

Napolju se kovitlac poigrava sa ponekim opiljkom i plastičnom kesom. Postaje sve veći. Provlači se kroz ogoljeno okno… Uzmičem ka vratima, ali suviše kasno…

Dubok udah. Tama. Plavetnilo. Svetlost. Šum talasa. Putujem.

Najzad cilj.

Miris manga, zvuci gitare i čuveni ritam tanga. Prijatnih 28 stepeni Celzijusa i vuneni džemper odbačen kao zmijska košuljica. Argentina? U obližnjem kafiću pokušavam da saznam više. Jedan stariji portenjos, kako nazivaju stanovnike ovoga grada, poziva me da uz mate, popularni čaj, čujem  priču o gradu dobrog vazduha.

U 19. veku masovno su ga naselili Italijani, Španci i Francuzi, pa je za očekivati da njihovi tragovi iskrsnu u ponekom ćošku prestonice. Ipak, široki bulevari, zgrade koje podsećaju na Pariz i posebno spremljene pice i paste uveravaju svakoga ko je kročio u Buenos Ajres da nigde neće naći lepšu mešavinu.

Naročito je bitan centar grada, koji zauzima glavni, Majski trg (Plaza de Mayo). Ukoliko razgledanje počnete kod Kongresne palate, dovoljno je da pratite Španijom inspirisanu Majsku aveniju (Avenida de Mayo), baš kao što to tradicionalno radi novoizabrani predsednik.

Njegovo ime, ako se setite sunca na argentinskoj zastavi, nije olako odabrano. Simbol podseća na Majsku revoluciju, tačnije 25. maj 1810, kada se Argentina najzad izborila za samostalnost. Sa vlasti je svrgnut vicekralj Baltazar Idalgo de Sisneros (Baltasar Hidalgo de Cisneros), a vlast je preuzela prva nezavisna vlada Primera hunta (Primera Junta).

Slika19 Trk na trg: Plaza de Mayo, Buenos Ajres

Kongresna palata je najimpozantnija građevina na trgu

Nakon duže šetnje ugledaćete najpoznatiji roze balkon istoimene zgrade (Casa Rosada), sedište predsednika Argentine. Neobičnu boju je dobila zahvaljujući tadašnjem vođi, Domingu Sermientu (Domingo Sarmiento). Mešajući ih, na taj način je želeo simbolično da ujedini crvenu i belu, boje dveju suprotstavljenih političkih strana u državi. U sklopu građevine je i muzej u kome se čuvaju mnogobrojni umetnički predmeti.

Slika28 Trk na trg: Plaza de Mayo, Buenos Ajres

Jedna od najpopularnijih i najuticajnijih prvih dama u istoriji, Evita Peron, poslednji put obratila se narodu sa ovog balkona

Godine 1811. trg je dobio Majsku piramidu (Pirámide de Mayo), masivni spomenik koji podseća građane na najvažniju pobedu, a 1856. krunisan je skulpturom koja otelotvoruje slobodu.

Sam pijedestal ukrašen je reljefima. Strana okrenuta ka Roze zgradi dobila je majsko sunce, dok su na preostale tri dodate lovorike. Nekada su ivice pijedestala bile ukrašene još i skulpturama koje su upućivale na industriju, trgovinu, nauku i umetnost, da bi ih potom zamenili radovi od mermera. Godine 1972. industrija, geografija, nautika i astronomija svoje stalno mesto dobile su na 150m od moderne piramide.

Slika36 Trk na trg: Plaza de Mayo, Buenos Ajres

Majska piramida podseća na istorijski kontekst naziva trga

Uprkos promenama, mesto na kome sve počinje ili završava ostaje polazna tačka mnogobrojnih manifestacija, a svakoga četvrtka majke žrtava povezuju bele marame i svojim okupljanjem podsećaju koliko je visoka cena slobode.

Zahvaljujem se i ustajem. Privučena monumentalnim izgledom, krećem ka glavnoj katoličkoj crkvi, Metropolitskoj katedrali (Catedral Metropolitana).

Tango iznova… Budim se. Beograd. Za danas su najavili sneg.

Do sledećeg putovanja…

Hasta luego!

Fotografije preuzete sa turismo.culturamix.com


Vesna Marić ima pregršt razloga da veruje da je u prošlom životu bila mačka: kotrljavo R, dečiju radoznalost, sindrom “noćno ludilo”, sposobnost da se uvek dočeka na noge, obaveznu dnevnu dremku, pa čak i kandže. Zato se uvek nasmeje kada je neko nazove kučkom. I, kao što je rekla Colette: “Ne postoje obične mačke”.