Prethodne tekstove iz serijala “Trk na trg” možete da pročitate ovde.
“El mundo es un pañuelo” (Svet je mali), kažu Španci, ali prepun prizora koji će vas podsetiti na njegovu lepu stranu. Bienvenidos a Madrid (Dobro došli u Madrid), grad u kome ćete otkriti deo tog blaga.
Iako postoje podaci o postojanju praistorijskog naselja u blizini reke Manzanares, priča o glavnom gradu Španije počinje u drugoj polovini devetog veka kada je na tom mestu Muhamed Prvi (محمد بن عبد الرحمن الأوسط, Muhammad I) osnovao utvrđenje. U 11. veku njegovi novi gospodari postaju hrišćani, a u 16. veku Filip Drugi (Felipe II) pravi preokret i daje mu primat nad dotadašnjom prestonicom, Toledom. Prestižni status donosi nove nacrte i planove, te neugledno seoce dobija novo ruho.
Danas ćete retko naići na ostatke srednjovekovne arhitekture, ali svuda prisutna kontrastna igra starijih i modernih građevina ispričaće vam o burnoj prošlosti i promenama kroz koje je Madrid prošao.
Mnogobrojni muzeji, velelepne palate, prostrani parkovi i pažljivo dekorisane crkve svakako privlače pažnju, ali kako je najbolje početi od nule, možda treba krenuti od zvaničnog centra Iberijskog poluostrva, smeštenog na trgu Puerta del Sol (Kapija sunca), gde se nalazi Medved (El Oso y el Madroño), najslikaniji ljubimac i simbol grada.
Medved koji se penje na jagodičasto drvo predstavlja simbol grada
Nešto dalje od vreve, naići ćete na Trg Svete Ane (Plaza de Santa Ana), omiljeno mesto mnogih stanovnika za predah u toku letnjih meseci. Dan mora dobro da počne uz café con leche (kafu sa mlekom), naročito ako izaberete mesto u bašti sa pogledom na elegantni hotel “ME Madrid Reina Victoria”. Uveče se njegova spoljašnjost menja i blještavu belinu zamenjuje svetlost boje lavande. Izgrađen 1920, a renoviran 2006. godine, ugostio je mnoge poznate ličnosti, među kojima je bio i Ernest Hemingvej (Ernest Hemingway) ili “don Ernesto”, kako su ga zvali.
Na vrhu hotela nalazi se prestižni noći klub
Posetivši Madrid prvi put 1923, Hemingvej mu se vraćao sve do 1960, naročito privučen običajima i tradicijom koride, a za jedno od njegovih utočišta, bar “Cervecería Alemana” (Nemačka pivara), i dalje važi da služi najbolje pivo u zemlji.
Prolećna pesma
Izlaze deca veselo
iz škole
i pesmom plave
mlaki zrak aprila.
Od zvonke vreve istoga se trena
u parčad razbi tišina sokaka,
srebrnim
dečijim smehom razorena.
Na istočnoj strani trga nalazi se pozorište – Teatro Español, na čijem su se mestu još u 16. veku igrale manje predstave. Nakon što je 1802. pretrpela veliki požar, zgrada je u potpunosti renovirana, a za sadašnji izgled zaslužna je 14. rekonstrukcija. Da biste videli delić programa, ne morate da kupujete kartu. Muzičari su spremni da vam svoje umeće pokažu i na ne toliko tradicionalan način: izvođenjem klasičnih komada na ulici, a na vama je da odlučite želite li još koju dozu kulture.
Poslednji put Teatro Español rekonstruisano je 1994. godine
Pred odlazak u jedan od klubova, svratite do bara na čašu sangrije ili šerija i uživajte u izvođenju flamenka, ali ne zaboravite da se raspitate gde su najbolji tapasi, tradicionalni zalogajčići koji će vam zavarati glad do kasne večere.
Do sledećeg trga!
Hasta luego
Vesna Marić ima pregršt razloga da veruje da je u prošlom životu bila mačka: kotrljavo R, dečiju radoznalost, sindrom “noćno ludilo”, sposobnost da se uvek dočeka na noge, obaveznu dnevnu dremku, pa čak i kandže. Zato se uvek nasmeje kada je neko nazove kučkom. I, kao što je rekla Colette: “Ne postoje obične mačke”.
