Ona je rođena u zemlji koja obećava, u zemlji prosperiteta, gde si mogao mirno da spavaš u parku na klupi. Danas živi u nekom delu dobre stare Juge, samo što to sada nije zemlja prosperiteta, već sasvim drugačija zemlja, zemlja u kojoj je optimizam gotovo protivzakonit, a poverenje na tako “visokom” nivou da se čak i hemijska olovka vezuje na kanap.
Simona je rođena pre 23 godine u prosečnoj beogradskoj porodici, otac joj je bio profesionalni vozač, a majka učiteljica. Odrastala je mirno i bezbrižno, ima mlađu sestru kojoj je uvek bila oslonac i podrška. Neko bi rekao, savršena porodica.
Njena životna drama počinje u osnovnoj školi, tačnije u sedmom razredu, kada njena majka saznaje da ima rak, a ubrzo posle toga i umire. Simona, kao tinejdžerka pada u tešku depresiju, gubi volju za životom, jer gubi majku kada joj je najpotrebnija, potpuno se povlači u sebe, gubi prijatelje, od stresa počinje teško da govori. Ni otac, ni prijatelji, ni najbolji stručnjaci nisu mogli da joj pomognu. Moć govora joj se vratila u normalu tek kada su se utisci slegli i kada je prihvatila svoju situaciju takvu kakva je. Njen otac, sa namerom da joj pomogne, da je izvuče iz toga, i sa željom da mala Simona ponovo počne da živi kao sva normalna deca, upisuje je u školu plesa. Ona je brzo zavolela ples, tamo je stekla prijatelje, u njemu je videla izlaz iz svoje situacije, kao da joj je sva negativna energija i sve crne misli odlaze sa znojem na časovima plesa. Ples postaje Simonina ljubav i strast, nije mogla da zamisli da prođe dan, a da ne ode na ples.
Došlo je vreme za upis u srednju školu. Kao odličan đak, Simona upisuje Ekonomsku školu. To ju je oduvek privlačilo i rešila je da joj to bude profesija. Gledala je i divila se poslovnim ženama koje hodaju ulicom, sređene, lepo obučene, i posmislila “jednog dana, i ja ću ovako”. Simona uspešno pohađa školu, pored svih problema koje ima, i loše finansijske situacije u porodici, jer, teško je živeti samo od plate vozača. Svesna situacije, počinje da nastupa sa plesnom grupom, da ide na snimanja, da radi koreografije, čisto da može da pokrije neke svoje troškove, da ne mora uvek da traži novac od oca. Pred sam kraj srednje škole, Simona već kao profesionalna plesačica zarađuje dovoljno da podmiri svoje potrebe i olakša ocu. Međutim, kada je mislila da je konačno došao trenutak da živi normalno, njen otac saznaje da boluje od teške bolesti, i da neće još dugo poživeti. Sakrivao je to od Simone i njene sestre, jer je znao da bi ih ta vest dokrajčila i nadao se nekom čudu. Nije prošlo mnogo, možda dva meseca, Simoni su samo javili da joj je otac u bolnici i da mora odmah da dođe, umro joj je na rukama, kao da je samo čekao da ona dođe da se oprosti.
Simonin život postaje pakao. Sama, pred upis na fakultet, sa mlađom sestrom, bez ikakvih primanja, pošto ples i fakultet nije želela da spaja, želela je da se posveti samo studiranju. Zbog mlađe sestre, morala je da krije bol i tugu, da stisne zube i sama nastavi da se bori za sopstvenu egzistenciju. Pokušala je da zaplače kada je nešto stegne u grudima, ali suza jednostavno nije bilo, nije mogla da plače, tugu je ubijala obavezama, svim poslovima koje je radila. Činilo joj se, kada radi, ne misli toliko na to što joj se desilo i teši samu sebe.
Upisuje Ekonomski fakultet, kao što je i želela, morala je da upadne na budžet, jer sama, nikako nije mogla to da finansira. Nastavila je i sa plesom, koji joj je bio izvor prihoda. Pored toga ima konstantno obaveze prema sestri, kućne obaveze, plaćanje računa – sve je palo na nju. Ne znam odakle je izvukla hrabrost i snagu, i to je vredno divljenja. Da situacija bude još gora, zbog nekih navodno nesređenih papira, država joj uzima stan i ona bez ikakve podrške bez ikoga da joj pomogne, zaštiti i posavetuje, daje taj stan kao da je parče papira. Jednostavno, ne postoji više ništa što bi moglo da je pomeri. Pored fakulteta i plesa, zapošljava se u obližnjoj pekari, da bi mogla da plati sobu koju je iznajmila, jedva uspeva da spoji tri sata sna zbog svih obaveza koje je imala. I pored svega toga, ova mlada devojka uspeva da izvede sestru na pravi put, da joj bude i otac i majka, da je školuje i da školuje sebe. Pored izuzetno teških životnih uslova, Simona je bila izvanredan student na Ekonomskom fakultetu, diplomirala je u roku, i upisala master studije.
Danas je Simona uspešna mlada devojka, sa ponudom da studije završi u Londonu, koja ulicom hoda podignute glave. Kada hoda, njen pogled puca od samopouzdanja. Ponosna je tetka jedne devojčice. Zaklela se da će se jednog dana vratiti, i da ćemo tek slušati i čitati priče o njoj. Hrabrost je pitanje stila, kada nemaš nikakve šanse.
Miloš Jeremić je surovi realista i veliki hedonista, trudi se da bude normalan, ali mu ne uspeva, sve svoje ideje i misli prenosi na papir, jer ljudi još uvek nisu spremni da čuju istinu.
