Vreme nije faktor u zaljubljivanju. Naprotiv, vreme radi protiv zaljubljivanja. Vreme podržava samo prave stvari. Trajne vrednosti. Ljubav, lojalnost, kreativnost, produktivnost – sve to zahteva istrajnost, a istrajnost istrajava u merljivim okvirima vremena.
Kad te zbog nekog preseče u grudima, ili se naježiš unutar stomaka – što ne znam zašto se ne naziva “ježićima“ nego “leptirićima“, kad te protrese struja njegovog energetskog polja, delići sekunde su možda u pitanju.
Zapravo, ni delići. Vreme prosto stane. Ustukne, zaustavi se i poklekne na trenutak pred manifestacijom sile prirode, koja je ujedno i magija.
Vreme skine šešir, nakloni se s poštovanjem, a onda uzjaše besnog konja i nastavi da u galopu otkida komade sadašnjice protraćene u svemu što nema veze sa sada i ovde.
