Kako je Borhilda počela da misli na sebe?!
28,000 godina pre nove ere. Evropa, današnja Nemačka, pećina. Borhilda uzdiše čekajući Vilhelma da se vrati iz lova. Da, dobro čujete, još pre skoro 30,000 godina, iako su živele u pećinama, tadašnje žene su tačno znale ko je njihov “najbolji prijatelj”. Ne postoji žena koja nije probala, a da nije izjavila da je “pravi” ipak bolji! Ali, u nedostatku pravog, pomaže i “lažni”.
Jedno je sigurno da već više od 30,000 godina ljudi pokušavaju da sebe zadovolje na razne načine. Ko zna, možda je upravo ovaj pronalazak karika koja nedostaje? Možda nam pomogne da se setimo davno zaboravljenih znanja i veština pohranjenih u našem DNK.
Da li znate šta Beograd razlikuje od Berlina, Pariza, Amsterdama, Kopenhagena, Njujorka, Kambere, Hamburga ili na primer Šangaja?
To što mi nemamo muzej sex-a! Da, samo to, i još ponešto naravno.
A ustvari, pravo pitanje glasi: “Da li je kod nas završena seksualna revolucija?”
Baš me zanima šta Marić misli o ovome.
Elem, ovo je početak, ovo je peticija da i Beograd dobije muzej seksa, da i Srbija ponudi svojim građanima i građankama odgovor na pitanja da li je OK da dožive orgazam, šta je vaginalni, a šta klitorični orgazam, da li je dozvoljeno da im bude lepo, ili odgovor na to pitanje naše kvazi-srećno i patetično homofobično društvo anatemiše?
Taj fenomen neophodne i željene liberalizacije našeg društva delimično leži i u strašnoj i nepodnošljivoj potrebi LGBT populacije da prošeta od Slavije do Terazija bez blindiranih kočija drage nam Žandarmerije. Ljudi za Boga miloga, pa još je Nušić te šetnje pokušao da objasni kod ožalošćene i pokondirene Ministarke i njenog ljubavnika Mandarina. Ta neverovatna potreba za šetnjom prisutna je u svim beograđanima i beograđankama, a i u onima koji to nisu, a žarko žele da budu, i svi oni svrate da prošetaju, da se “beogradizuju”, ali nažalost, neki pokondireni i da ga razgrade. Dakle, pravo pitanje je ko je tu pokondiren i ko je tu frustiran i ko se tu plaši pomahnitalih i razuzdanih LGBT akrivista i zašto se ti tako plašljivi i frustrirani brane štanglama, šipkama i uništavaju moj Beograd, što reče sada već zaboravljeni mladi pripadnik MUP-a.
Ali da krenemo na ovo putovanje, redom, od drevne Kine.
Da li znate šta je ovo?
A ovo?
Nedavno su otvorene dve sjajne izložbe o drevnoj Kini u Nacionalnom Muzeju u Pekingu, a pored grnčarije iz Xia dinastije i mumija iz dinastije Xinjiang bili su izloženi i ovi predmeti. Oni su datirani u period dinastije Han od 202 PNE – 220 NE. Možemo samo zamisliti kako su bili iznenađeni arheolozi koji su ovo iskopali.
Istiniski doprinos razvoju naše seksualne svesti bio bi pronalazak ili obelodanjivanje svih falusnih simbola, dildoa, nađenih na tlu Srbije/bivše Jugoslavije.
Ko zna, možda arheologija dokaže da nismo frustrirani već 30,000 godina, već nas je samo neko na tom dugom putu zajebao.
Ja lično navijam za arheologiju, a vi?
Marquis de Sade II je hedonista, idealista i sve manje sadista. Trudi se da ostane normalan, voli raskalašan život i Wannabe žurke.