Rade Davidović, publici poznatiji kao Arindy, rođeni Zemunac, student FON-a, muzičar, tekstopisac, maneken. Njegova karijera je počela 2004. godine, kada je osvojio drugo mesto na takmičenju humanitarnog karaktera pesmom ”Moje srce”, uz produkcijsku podršku Škabo-a. Ženski deo publike je osvojio pesmom “Princeza”.
WANNABE MAGAZINE: Može se reći da si na početku karijere, i da te uspeh tek čeka. Da li je teško uspeti?
Da, ja jesam na početku muzičke karijere, ali uz pomoć mog menadžera i produkcijske kuće Crystal koja stoji iza mene, sve ide po planu. Imao sam tu sreću i zadovoljstvo da imam čitav tim ljudi koji radi sa mnom, što ćete uskoro i videti. Tako da moji počeci zaista nisu vezani za nešto manje lepo.
Da li možeš da nam otkriješ kako je nastao nadimak Arindy MC, da li za tebe ima neko posebno značenje?
Moje umetničko ime je Arindy, bez MC, to su dodali moji fanovi iz njima poznatog razloga. Arindy su u stvari inicijali mog imena i prezimena, eto, i ta misterija je otkrivena.
Imaš puno zanimanja, koje ti je najdraže?
Moje jedino zanimanje je muzika, pa mi je samim tim ono i najdraže. To je jednostavno moj život, za drugo i ne znam.
Pored muzike, poznato je da se baviš i modelingom. Sa kim si sarađivao, i da li se dešava nešto na tom polju?
Kao što rekoh, ja sam muzičar. Vlasnik produkcijske kuće i modne agencije “Crystal” koji je i moj menadžer mi je velika podrška, pa sam u pauzama snimanja svojih pesama radio mnoge kampanje i reklame, uglavnom za inostrano tržište. Poslednju reklamu koju sam uradio jeste reklama i kampanja za jedno grčko pivo. Njihovo sam zaštitno lice. Naravno, sve to sam radio jer sam i više nego zadovoljan uslovima koji su mi ponuđeni. Ali moj jedini poziv je muzika, a kampanje i fotografisanja su jednostavno sastavni deo mog posla. Fotografije koje imate priliku da vidite je uradio Danilo Vasić, najperspektiviniji mladi fotograf. Sa mnogim našim fotografima sam sarađivao i slobodno mogu reci da ih Danilo “šije u tri dužine”.
Kako bi opisao žanr muzike koju izvodiš?
Ovih dana se vodi velika polemika na mnogim društvenim mrežama da li sam ja reper ili r’n’b izvođac. Ljudi još uvek nisu imali prilike da čuju i vide moje nastupe pa ih to buni. Ja sam pop pevač. Muzički pravac koji ja negujem je malo čvršći pop iliti popularno elektro pop.
Da li sam pišeš tekstove?
Da, učestvujem u stvaranju svih svojih pesama, što možete čuti i ostetiti. Ponosim se svojim umećem za pisanje pesama i to je ono što uvek radim kad imam slobodnog vremena.
Pesma “Princeza” je jako emotivna, da li je autobiografska i da li je posvećena nekom?
Jeste, autobiografska je, kao i svaka moja pesma. Posvećena je jednoj devojci koju sam u tom periodu života mnogo voleo, i o tome se mnogo pisalo pre nekoliko meseci. Ja ne bih puno pričao o njoj, najbitnije je da ona i ja znamo kome je pesma posvećena. Svaka moja pesma je emotivna, ali “Princeza” je “Princeza”. Svi mi u životu imamo neku princezu.
You Tube je afirmisao mnoge muzičare, da li misliš da je moguće uspeti i bez toga?
Ne mogu se u potpunosti složiti da You Tube afirmiše muzičare. Za afirmaciju je potrebno mnogo više medijskog pojavljivanja i interpretacija na TV i radio stanicama. Ali svakako da je pomenuta internet stranica dobro merilo popularnosti nekog interpretatora.
Čiji muzički rad ceniš i poštuješ?
Ja muziku i muzičare delim na dobre i loše. Totalno je nebitno kojim žanrovima muzike se neko bavi i izražava. Jako cenim Zdravka Čolića, Željka Joksimovića, Aleksandru Radović i Jelenu Karleušu. Svako od mojih spomenutih kolega je dijametralno različit, ali i najbolji u onom pravcu koji neguje. Svačiji uspeh poštujem, ali njih cenim.
U čemu pronalaziš svoju inspiraciju?
Moja večita inspiracija je ljubav prema voljenoj osobi i prijateljstvo. Sve svoje tekstove, kao i melodije, pišem sam, što možete i osetiti.
Kakvi su ti planovi za blisku budućnost?
Trenutno sam svakodnevno u studiju mog kolege i muzičkog producenta Srđana Čolića, poznatijeg kao Srđan Moby Dick. Radimo svakodnevno na novim pesmama, aranžmanima, pa ako sve bude u najboljem redu i onako kako mi želimo, moje pesme će ugledati svetlost dana početkom septembra. Naravno, u toku leta imam zakazana snimanja za dva spota, a tu su i svakodnevne probe sa mojim bendom, Arindy Band. Spremam i jednu duetsku pesmu sa mladom koleginicom Andreom Katalinom i zbog toga sam posebno srećan, jer ovu mladu devojku izdvaja neverovatan glas, harizma i lepota koju niste mogli da vidite ni čujete na našim prostorima.
Opiši muzičku scenu u Srbiji u nekoliko rečenica?
Muzička scena u Srbiji je jednaka katastrofi – čast izuzecima i našim velikim zvezdama koje se mogu nabrojati na prste jedne ruke. Sve ostalo je, blago rečeno, “mršavo”. Muzika je doživela totalni preobražaj u svetu, što možemo svakodnevno čuti, a srpska scena katastofalno zaostaje u produkciji.
Tvoje mnogobrojne obožavateljke ovo sigurno zanima – imaš li određen tip devojke?
Moje obožavateljke, tj. moje princeze su moj smisao i snaga, zbog kojih sve ovo i radim. Bez njih ja ne bih bio ja. Ne želim da ovo zvuči kao kliše, ali svaka devojka ima nešto lepo. Najbitnije je ono što ona nosi u sebi, tu pozitivnu energiju na koju uvek “padam”.
Gde sebe vidiš za pet godina, u muzičkom smislu?
Pet godina je tako blizu, a tako daleko. Za pet godina vidim sebe sa bar dva dobra albuma iza sebe i bar dva mega hita. Ja ću se truditi da to i ostvarim. A za pet godina kada budemo radili intervju, znaćemo da li sam u tome i uspeo.
Miloš Jeremić je surovi realista i veliki hedonista, trudi se da bude normalan, ali mu ne uspeva, sve svoje ideje i misli prenosi na papir, jer ljudi još uvek nisu spremni da čuju istinu.
