Rudlof van Vin (Rudolph van Veen) je jedan od najpoznatijih svetskih, a svakako najpoznatiji holandski kuvar i medijska ličnost. Rođen je 1967. godine i još kao dete je znao da će postati kuvar. Diplomirao je kao najbolji student na Coolinary School of Breda, a zatim je dobio zvanje Master Chefa. Poznat po svojim emisijama “Lako, može svako” (De Makkelijke Maaltijd), “Rudolfova pekara” (Rudolph’s Bakery) i “Ukus života” (The Taste Of Life).
WANNABE MAGAZINE: Kada ste otkrili strast prema kuvanju, i u kom životnom periodu ste sebi rekli “Biću jedan od najboljih kuvara”?!
RUDOLPH VAN VEEN: Kada sam imao deset godina, pravljenje raznih kolača i kuvanje bili su moji hobiji. Pravio sam razne vrste peciva, pravio korpe od peciva, kao i špagete. Onda sam počeo da pravim skulpture od putera i velike torte. Nisam mogao da dočekam da upišem kulinarsku školu, to sam učinio kada sam imao dvanaest godina.
U svojim emisijama se trudite da pojednostavite kuvanje, i delite svoje znanje i iskustvo sa gledaocima na vrlo šarmantan način. Koliko vam je teško da pojednostavite kuvanje?
Uopšte nije teško. Smatram da je kuvanje poput ljubavi i muzike – stvoreno je za svakoga. Nikada ne bi trebalo da bude predstavljeno kao nešto što je teško izvesti.
Rudolf je upisao kulinarsku školu sa dvanaest godina
Godine 2011. pokrenuli ste uzbudljiv novi projekat pod nazivom “Bus Stop Bakery”. Da li vam je bilo teško da kuvate i putujete kroz Holandiju?
Zajedno sa osam polaznika, restaurirao sam stari školski autobus i od njega smo napravili malu pekaru. To je bio školski projekat studenata koji je trebalo da naprave kreativnu biznis ideju. Za mene je to bio veliki izazov, da nešto staro predstavimo na nov način. Ovaj projekat je trajao šest meseci, i apsolutno mi je oduzimao svo slobodno vreme, međutim, bilo je vredno svakog napora. Studenti su osvojili Nacionalnu studentsku nagradu 2011. godine, kao i pristojnu sumu novca koja je otišla za četiri različite dečije humanitarne organizacije.
Posle napornog radnog dana, iscrpljujućih obaveza i snimanja, da li imate vremena da kuvate kod kuće za svoju porodicu i prijatelje?
Istina je da ne jedem često sa svojom porodicom, ali smatram da je lepo kuvati kod kuće. Čak i nešto jednostavno može imati sjajan ukus kada ste u pravom i dobrom društvu.
I najjednostavnije može biti najukusnije, ali u pravom društvu
Da li znate koliko vas žene vole, pogotovo ovde u Srbiji?
Biću iskren, pa ću vam reći da još uvek nemam pojma.
Da li mislite da ćete moći da učinite da se muškarci malo više zainteresuju za kuvanje i kuhinju?
Muškarci sada imaju prilike da otkriju zabavnu stranu kuvanja, ako imaju volje, mogu otkriti da je kuvanje nešto što je zapravo vrlo zabavno raditi. Mogu kuvati po receptima, a mogu i eksperimentisati. Jedina stvar koja posle može da im se desi jeste da za to dobiju komplimente.
Rudolf smatra da je za kuvanje potrebna samo dobra volja
Siguran sam da znate dosta recepata i kulinarskih tajni, ali osim toga, šta je vaša tajna za uspeh?
Ne postoje nikakve tajne. Ako radite stvari koje želite i volite, vremenom ćete postati ono što zaista jeste.
U stvari, odgovoriću vam stihovima iz pesme:
“In a kitchen full of flavours,
It feels good to be alive,
juggling with my pots and ladles,
look at me, I dance and jive!”
Koja je vaša poruka fanovima u Srbiji?
Pre nekoliko godina sam učestvovao u jednoj TV emisiji pod nazivom “Ples sa zvezdama”. Nikada pre nisam igrao, pa sam bio malo nervozan. Moj profesionalni plesni partner Roimjana (Roemjana) mi je rekla: “Samo zatvorite oči, slušajte muziku, i ne mislite na to kako ćete možda izgledati glupo.” I znate šta, to mi je mnogo pomoglo.
Nemojte se plašiti recepta, i ne dozvolite da vas zastraše veliki kuvari sa svojim sjajnim noževima i veštinama. Kuvanje dolazi iz vaše glave, samo pomirišite ili okusite sastojke i pratite osećaj. I na kraju krajeva, kuvajte samo kada poželite, u svakom drugom slučaju, jedite negde napolju.
Miloš Jeremić je surovi realista i veliki hedonista, trudi se da bude normalan, ali mu ne uspeva, sve svoje ideje i misli prenosi na papir, jer ljudi još uvek nisu spremni da čuju istinu.
