Kada počinju priču o novim bendovima, novinari vole da upotrebe izraz: “mladi i neafirmisani”. Članovi grupe Seljačka buna možda jesu mladi, ali svakako nisu neafirmisani. Niti su neiskusni. Kada čujete kako barataju najrazličitijim žanrovima, kako su usvirani i kako prave sazvučje glasova, kada vidite energiju koja izbija sa scene i uigranost da deluju maestralno čak i u najgorim okolnostima – svakako je jasno da su posredi iskusni muzičari.
WANNABE MAGAZINE: Odakle potiče sjajna usviranost koju sam čuo na nastupu? Jeste li već iskusni muzičari ili ste se usvirali kad ste se okupili?
KOLEKTIVNI UM BUNE: Hvala, hvala. Svako od nas ima iza sebe pošten staž što se sviranja tiče. I kao celina smo znatno napredovali. Vukli smo jedni druge da stalno budemo bolji. Otkrićemo vam i jednu malu tajnu. Imamo i članove kojima je ovo prvi bend. To su naši nebrušeni dragulji, a onda se pojavio Domar (Šarki) sa brusilicom…
Seljačka buna na delu - obratite pažnju na sjajne majice
Grupa se okupila 2005. godine i nastupala je po svirkama i klubovima do 2007. kada se spontano razilaze. Na zahtev publike okupljaju se i 2010. počinju snimanje demo-albuma, “Buna je počela”, koji je izašao prošle godine, a koji ću vam ovde predstaviti. Ekipu čine Brada (glas naroda, kuka i motika), Šarki (gitara i pojanje), Dr. Glu (freza, gitara i samoboj), Gazda Vuja (najbolji loš basista na svetu), Šen-Do (čelična ruka pravde, po bubnju udarci).
Da li je stari sastav bio isti kao i danas?
Ne, Vuja i Šarki su iz stare garde, Šen-do je bio upućen u rad benda i bio je fan, a Brada i Glu su relativno neupućeni ušli u priču.
U jednoj pesmi pevate “…nema ‘leba od gotike…”, ako već nema ‘leba ima li slave? Da li ste već postali slavni, s obzirom na to da ste već svirali i da imate fanove? Da li ste iznenađeni odzivom novog talasa Bune? Nastupate li u inostranstvu?
Znaju ljudi za nas i to ne samo u metal-krugovima, što nam je veoma drago. Dešavalo se da banemo na žurku gde se pušta Buna. Nismo iznenađeni, jer smo ambiciozni i pucali smo na visoko od početka. A opet, uvek nas obraduje kad čujemo da nas slušaju i prate.
Sviramo gde nas zovu, na primer, u Hrvatskoj nam je bilo veoma lepo, nadamo se da ćemo ove godine svirati bar jednom tamo. Nadamo se nastupu u Banja Luci, stalno nas zovu, nadamo se da ćemo uspeti da se organizujemo.
Album vam je bio dostupan putem interneta, da li je još uvek besplatan za skidanje?
Mi podržavamo autopirateriju. Skini, poslušaj, ako ti se svidi – a ti daj neku kintu. I ubuduće ćemo tako, kad budemo imali ugovor od sto miliona maraka sa nekom izdavačkom kućom, ako treba i sami ćemo da delimo piratske kopije svojih albuma. Smatramo da kvalitet nadahne ljude da podrže dobru stvar. Za sada se držimo samizdata plus promocije na internetu. Kad dođe vreme za drugi album tražićemo izdavača, čisto da ne plaćamo štampanje diskova iz svog džepa.
Snalaze se odlično i na velikoj sceni, kao i na klupskoj bini
Prvo što ćete čuti na albumu jeste “Hevi metal je to”. Odsvirana kao klasična brzinska metalna stvar brzo otkriva parodijsku prirodu. Ne samo da je tekst podsmešljiv (“Bujica gluposti teče, jer mi smo rođeni zli / šaljemo poruku deci, budite kao i mi”), već se igra sa hevi-metalom oseća u prenaglašenom falsetu koji se javlja u refrenu.
Sledi “Nije htela”, lagana metal-balada sa tekstom i muzikom koje se klate od komičnog, do tugaljivog i nazad ka parodičnom. Pre sledeće pesme ide “Upijev”, mali skeč koji razvejava lirske tonove i priprema za epsku seljačku bunu u pesmi “Kru Junajted”. Posredi je težak zvuk koji se valja ka krešendu i divnim dvoglasima karakterističnim za metalske himne. Da ni pesmu ni sebe ne shvataju doslovno svedoče komični detalji teksta.
U pozadini vidite mladog Šen-doa, majstora bubnja
“Gotik cica-maca” je veoma duhovita bluz stvar koja prelazi u rok, a zatim i u obradu (“Girl, You’ll Be A Woman Soon”). Družina se u ovoj pesmi najviše zeza sa metalom samim i zazorom koji je nastao između nekadašnjih i savremenih tendencija. Pesma se savršeno preliva u sledeću, “Devojka sa gotik-nogama”, što je tvrda obrada Balaševićevog hita, uz izmenjen tekst, razume se (“opla, digni suknju iznad cokula…”). Sledi instrumental sa metalskim i etno prelivima, pod naslovom “Svinjokolj”, a predstavlja poslasticu za ljubitelje grupe Metallica. “Mi smo drvoseče” je tvrda obrada hita grupe Nervozni poštar sa fenomenalnim glasovima. Tu se otkriva sva virtuoznost Seljačke bune. Poj stare narodne pesme je besprekoran, a spoj sa metalnim zvukom ne oduzima vrednost autentičnom etno-trenutku. Majstorstvo ovih mladih umetnika odražava se i u tome što i na koncertu, uživo, usred energetskog vrtloga, oni zvuče božanstveno melodično, a upevanost im omogućava da razviju dvoglas i troglas čak i na sceni, tu pred nama.
Kraju nas privode pesme “Dabrovi” i “Ponovni dolazak” koje se kroz melodični metalski zvuk bave uvijenom kritikom sveta, te verskog fanatizma i optužbi da metal i rokenrol moraju biti đavolja rabota. “Pank šlager” je samoironijska elegija u kojoj kroz negaciju, Seljačka buna pokazuje da i te kako zna da svira – pank. Album zatvara luckasti rok-fank koji ima kvalitet dobre reklame, ali i brzog hita, jer možete da ka slušate iznova i iznova i iznova.
Album deluje kao kompaktna celina i kao da ste ga “istresli iz rukava”. Da li ste snimali pesme stare Bune ili su sve nove?
“Hevi metal”, “Nije htela” i “Gotik cica-maca” su pesme koje je Buna već svirala. Svirali smo i “Drvoseče”, ali u lošijoj obradi. Ostale su nove. Dobro se kapiramo i upotpunjujemo tako da nam ide od ruke hiperprodukcija. Eto, već sad je pet novih stvari spremno za sledeći album.
Neverovatna energija, veoma dobro znaju da vode svirku
Sve u svemu iznenađujuća grupa, iznenađujuća energija, iznenađujuće dobri nastupi i iznenađujuće dobar zvuk. O nastupima širom Srbije možete da se obavestite na njihovoj stranici, a muziku možete da čujete na kanalu Seljačke bune, sa koje vam prenosimo i prvi spot.
Naslov grupe, naslov albuma, logo i omot, te naslovi pesama jasno ukazuju da je posredi otkačena ekipa. Premda kao uzore navode bendove “tvrdog” zvuka (Tenacous D, System of a Down, Faith no More), u pristupu imaju nešto od grupe Perro Defformero, pevača Gorana Biševca – Bišekta (Horror Bishke). Parodiraju razne muzičke pravce, tako što ih besprekorno sviraju, a luckasti tekstovi podsećaju nas da je žanr samoproklamovani “agro-metal” koji tumače kao spoj metala, roka, bluza i etno-zvuka na narodne epske i lirske teme (ljubav, religija, epski događaji, kritika svega na planeti). Kako sami kažu: “Agro je poljoprivreda čime ističemo povezanost sa zemljom i duhom seljaka mučenika, agro je agresija, jer propovedamo bunt, otpor i energičnost muzike, agro je takođe izraz za skretanje pažnje i potiče iz kompjuterskih igara čime otkrivamo svoje štreberske korene.”
Možda mi se učinilo, ali nekolicina vas je sa Filozofskog fakulteta, da li je to jezgro Bune?
Sedeli smo, tako, i filozofirali protiv vlasti. Dok si trepnuo već smo imali u rukama baklje, kuke i motike, gaće na štapu i pogrdne slogane. Tako nastade Buna. Šalimo se, naravno. Naša alternativna scena je selo, u smislu da će sličnomišljenici doći u kontakt pre ili kasnije. Dvojica smo sa Filozofskog (tačnije, s psihologije), imamo ekonomistu, matematičara i višeg hotelijera. Zato smo tako uslužni.
Kad smo već kod sličnomišljenika, meni je bilo zabavno da vidim da pre vas nastupaju pankeri kao prijateljska grupa. U moje vreme, metalci i pankeri su se mešali samo kad počne tuča…
Kad nastupate po festivalima, delite studio, delite binu na svirkama, zateknete se na istom mestu na kome izlazite, prirodno se sprijateljite sa raznim bendovima. Eto, na primer, zgotivili smo se sa grupom Fandango. Naš Šarki im je pomagao, čak i svirao gitaru na nekoj pesmi i bubanj na nastupu. Mi smo s njima u komplikovanoj Facebook vezi. Čisto zato što su žene, a mi muškarci – takva je priroda. A i komplikovano je što je nas pet, a njih četiri.
Moram da pomenem da mi se mnogo dopao vaš dizajn, logo i grb. Ko vam je to radio, da li se potrefilo da imate dizajnerku ili ste je tražili?
Dizajn je radila Vujina dobra drugarica, Marina Vasić. Dobro je znao šta ona ume, pa je tako pao dogovor da bude glavni dizajner Bune.
Za kraj, da li imate da poručite neku mudroliju našim čitaocima?
Mislite svojom glavom, deco. Preispitujte sebe i autoritete. Kada se bunite činite tako da to izgleda kul.
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.
