Veoma dugo sam sumnjala da ću se muzikom profesionalno baviti, ali ljubav prema muzici i užitak koji je ona u meni uvek budila, do sada nisu jenjavali
Tijana Đuričić (1983), sopran, upisuje FMU u Beogradu 2005. godine u klasi prof. Nikole Kitanovskog, a studije nastavlja na FILUM-u u klasi prof. Radmile Bakočević. Osvaja nagrade na takmičenjima: “Vojislav Vučković”, “Nikola Cvejić” i “Laza Jovanović”. Za naš magazin govori o svojoj profesiji i željama.
WANNABE MAGAZINE: Postoji li presudan momenat u vašem životu kada ste otkrili svoju ljubav prema muzici?
TIJANA ĐURIČIĆ: Čini mi se da su moja prva sećanja u vezi sa muzikom i morem. Muzika je uistinu dijalektički spoj materije i duha u kojem kroz artikulisani zvuk mi prenosimo ili doživljavamo najveće tajne univerzuma. Kao takva oduvek mi je bila nešto specijalno, a opet potpuno blisko i prirodno. Verujem da su moji roditelji ozbiljno patili kada sam kao mala uporno pokušavala da otpevam najviše tonove znane ljudskom uhu! Veoma dugo sam sumnjala da ću se muzikom profesionalno baviti, ali ljubav prema njoj i užitak koji je ona u meni uvek budila, do sada nisu jenjavali.
Za operu je poznati kompozitor i pijanista Entoni Dejvis (Antony Davis) rekao da je ona ništa drugo do način da se ispričaju najlepše priče o životu. Kako biste je vi definisali?
Kako Ero Tarasti (Eero Tarasti) piše: “Najčešće se opera određuje kao sinkretično muzičko-scensko delo pisano za vokalne soliste, hor, orkestar i, opciono, balet. Muzika se komponuje na tekst, a najčešće sadrži uvertire, rečitative, arije, ansamble, horove, baletska intermeca. Pored muzičkog, literarnog i dramaturškog sistema znakova, na umu neprestano treba imati glumački i društveni sistem znakova, gde se može ubrojati i društveni status pozorišta i scene na kojoj se izvodi opera, reputacija angažovanih umetnika, libretiste, kompozitora i, možda ponajviše, pevača, zatim vreme kada se dešava izvođenje, itd. Značajno je napomenuti i da scenografsko-kostimografski sistem znakova nije potpuno određen rešenjima scenografije i kostimografije, već je uslovljen arhitekturom i mogućnostima samog pozorišta, odnosno scene.” Za mene je opera sama čarolija! Divna šansa da se svakodnevno igrate i kao odrasla osoba!
Opera kao čarolija
Debitovali ste 2009. godine ulogom Stanke u operi “Na uranku”. Postoji li uloga koja vam je posebno draga i koju uvek rado igrate?
Imponuje kada nekome na početku karijere postavite ovakvo pitanje. Svaka uloga otkriva nešto novo i daje šansu da se usavršite u svakom pogledu, tako da su za mene sve uloge neka vrsta izazova. No, veoma rado nastupam u domaćoj operi za decu (prvoj srpskoj operi te vrste), “Snežana i sedam patuljaka” Petra Krstića, u ulozi zle kraljice, a nadam se da ću nekada imati priliku i da tumačim, meni omiljenu, Dezdemonu (“Otello”, Verdi).
Učestvovali ste u muzičkom projektu “Savremena muzika Srbije i Japana”. Koliko su i na koji način dragocene saradnje sa kolegama iz drugih zemalja, u ovom slučaju Švedske i Japana?
Saradnja na ovom projektu bitno je uticala na moj lični i umetnički život. Počela sam intenzivno da se bavim proučavanjem savremene muzike. Živi kompozitori ukazali su mi čast da komponuju za mene, a kolege sa kojima sam nastupala postali su mi prijatelji i pokazali kako profesionalnost ne isključuje spontanost i opuštenost. Verovatno bi ovo iskustvo bilo manje egzotično da se realizacija projekta nije desila u Japanu nedelju dana pre velikih katastrofa. Ova čudesna zemlja budi jedan mir, organizaciju, umerenost, a ljudi vas nagone da ispoljavate samo najbolje i najljupkije.
Veoma rado nastupam u domaćoj operi za decu (prvoj srpskoj operi te vrste) "Snežana i sedam patuljaka"
U kojoj operskoj dvorani biste želeli da nastupate?
Volela bih da pevam u svim operskih kućama! Veoma skromno, zar ne? Šala na stranu, meni je oduvek bio važniji osećaj koji se stvara među kolegama na sceni, nego akustika ili “važnost” određene pozornice. Prevashodno me privlači saradnja sa uspešnim, samorealizovanim, kreativnim umetnicima od kojih mogu da učim. Gde će to biti, trenutno mi se čini manje važnim.
Kada i gde ćemo moći da uživamo u vašim nastupima?
Baš biste me obradovali kada biste mi pravili društvo i poklonili vreme i pažnju na nastupima u narednim mesecima! Prvi na redu je koncert “Zvuci meda” u saradnji sa harfistkinjom Tamarom Dobranić i Domom kulture Studentski grad, kao i sa SKC-om Kragujevac, zatim opera “Na uranku”, na sceni “Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu, a onda i recital posvećen Kurtu Veilu (Kurt Weill) na Kolarcu.
Jovana Katić – Dajte joj pero i hartiju i stvoriće vam modernu bajku. Ulepšaće vam dan neobičnim pričama o večnim modnim klasicima i venčanjima. Svoju kreativnost ispisuje na stranicama svog bloga Juliet’s Pen.
