Wannabe Magazine za Japan

Wannabe Magazine za Japan

Pre nekoliko dana priroda je opet pokazala čoveku koliko je nadmoćnija, a i surovija, od njega.

U petak, 11. marta, u neposrednoj blizini severoistočne obale Japana, dogodio se zemljotres od 8,9 stepeni Rihterove skale. Ovaj potres predstavlja najjači potres u istoriji beleženja seizmoloških pojava u ovom području. Inicijalna posledica je bila formiranje cunamija visokog deset metara, koji je potpuno opustošio obalu Japana, noseći kuća, brodove, automobile i ljudske živote. Tog prvog dana je po zvaničnim procenama, poginulo oko 1000 ljudi, a više od 88. 000 se vodi kao nestalo. Pored cunamija, potres je prouzrokovao oštećenje i eksploziju na nuklearnom rektoru 1, atomske centrale Fukušima.  Ubrzo je došlo do oštećenja i eksplozije na reaktoru 3 iste centrale, što je uslovilo oštećenje sistema hlađenja na reaktoru 2 i bojazan od nove eksplozije. Sistem hlađenja reaktora na nuklearnoj elektrani spada u najvažnije sisteme zaštite na ovakvom postrojenju. Upravo je prestanak rada jednog od sistema hlađanje doveo do Černobila, iako stručnjaci uveravaju da svet ne treba da strahuje od nove nuklearne katastrofe. Trenutno, radnici elektrane ubacuju morsku vodu u reaktor, što treba da spreči topljenje jezgra, a samim tim i novu ekploziju. U radijusu od 20km oko elektrane, evakuisano je oko pola miliona ljudi.
Infrastukturno najrazvijenija zemlja na svetu i dom, po mnogim pokazateljima, najvrednijeg i najpedantnijeg naroda, bačena je na kolena za par sati, zbog pomeranja jedne od ploča vatrenog Pacifika koja je poslala monstruozni talas da hara sve pred sobom. Ima li to veze sa nama? Ima. Velike!

bp34 Wannabe Magazine za Japan

Izvor: Boston.com

Ovo je apel. Apel da pomognemo Japanu. Onoliko koliko možemo. Ako se od naših para popravi makar jedna ulica, biće to uspeh. I naši prijatelji će to ceniti. Reč je o državi koja je od 1999. godine pa do danas, Srbiji dodelila donacija u vrednosti od 200 miliona evra, iz džepova svojih poreskih obveznika. Državi koja nam je dala autobuse, kamione za prikupljanje smeća i specijalna vozila za održavanje i čišćenje kanalizacione mreže, aparate za rano otkrivanje raka dojke, a samo kroz programe pomoći iz projekta za osnovne potrebe stanovništva (POPOS), dodelila je Srbiji 7,2 miliona evra.  A pritom, Japanci su politički nezainteresovani za Srbiju i za te donacije nemaju realnih potreba. Njihovi ambasadori, poznati među Beograđanima po pristojnosti i dobronamernosti (setimo se samo Tadašia Nagaija, počasnog građanina Beograda i sadašnjeg, Tošia Cunozakija), u medijima se ne pojavljuju kako bi nas opominjali, već da bi presekli vrpcu na novoizgrađenom vrtiću ili bolnici.

S obzirom da broj žrtava u Japanu raste, s obzirom da im preti nuklearna katastrofa i da zbog straha od radijacije čak i mnogi žitelji Tokija odlaze na jug, pomoć je neophodna. Iako je sigurno da će taj vredni narod za šest meseci sanirati sve posledice štete, zapitajmo se koliko bi se naša zemlja oporavljala od slične katastrofe. Zemljotres u Kraljevu bio je oko hiljadu puta slabiji, pa nas je prilično oštetio. I tada su nam Japanci ponudili pomoć, u rekonstrukciji osnovne škole ’’Dimitrije Tucović’’ i sa obećanim dolaskom stručnjaka radi obuke naših seizmologa (od koga duduše, sada verovatno neće biti ništa, jer su potrebni svojoj zemlji).

Za sada mobilni operateri nisu ponudili mogućnost uplaćivanja pomoći Japanu putem poruka i jedina varijanta za sve nas koji želimo da pomognemo prijateljima sa dalekog istoka, jeste uplata na račun Crvenog krsta Srbije. Novac možete uplatiti na račun Crvenog krsta Srbije u Privrednoj banci a.d. Beograd, broj 255-0013100104000-04, sa naznakom “Pomoć stanovništvu Japana”. Svoju donaciju japanskom narodu takođe možete uputiti i kreditnom karticom putem servisa Google Crisis Response (minimalni iznos je ¥100 ili oko 90 dinara).

Ovo nije samo apel za novčanu pomoć koju svako od nas može da donira. Ovo je apel i za uzdizanje društvene osvešćenosti. Svako od nas može da pomogne na neki način: uplatom, molitvom, rečima podrške, paljenjem sveće, šerovanjem ovog teksta.

Pomozimo Japanu, onoliko koliko možemo i pokažimo da u nama ima još onog duha solidarnosti koji je krasio naše pretke i koji i danas demonstriraju poneki časni pojedinci.

I još nešto, ako čujete nekog da kaže ”šta me briga, to je na drugom kraju planete”, ili ”ne mogu svojim sunarodnicima da pomognem, baš ću njima”, podsetite ih da je gora nevolja i nas mogla pogoditi, kao i da su se oni nekim slučajem mogli naći na drugom kraju planete.

Redakcija

Komentari