Ako ljubav posmatramo u kontekstu osećanja, videćemo da osećanja sama po sebi ne mogu mnogo da učine da bi veza potrajala. U onom drugom smislu, u kontekstu ljubavi kao stanja, duboke povezanosti, posvećenosti i prihvatanja druge osobe, od osećanja su važnije druge stvari – poverenje, na primer. Kao kontekst sam po sebi, poverenje obuhvata i mnogo više od veze među ljudima – vezu sa sobom, poštovanje svojih osećanja, sposobnost da sledimo svoje uvide, kao i da oprostimo sebi pogrešne procene. Samo otvoren um može pokloniti poverenje i ostati ranjiv, a nezastrašen.
Možemo da volimo samo nekog kome verujemo
Ljubav se gradi na poverenju i kao racionalna bića ne možemo da volimo nekoga kome ne verujemo. Veze u kojima nema poverenja, neće pregrmeti teške periode. Ako verujemo da nekoga volimo iako mu ne verujemo, realnost će nas brzo demantovati. Nedostatak poverenja drži distancu između ljudi, koliko god strast bila jaka.
Ljubav odražava našu sposobnost da poklonimo poverenje
Naša sposobnost da se predamo drugoj osobi, povezana je sa poverenjem da će nam biti uzvraćeno. Poverenje nudimo da bismo ga dobili zauzvrat, a počinjemo da volimo kad obostrano poverenje već postoji. Pogledajte svoje prijateljske veze. Tu se poverenje ne dovodi u pitanje – tačno znate koliko i u čemu možete potpuno verovati svojim prijateljima, a najbliskiji su vam oni u koje imate apsolutno i bezgranično poverenje. To poverenje nije zasnovano na osećanjima, nego na poznavanju i prihvatanju. Prijateljima kojima godinama verujemo u svemu, naše su najstabilnije i najbolje ljubavne veze, u kojima često pronalazimo onu sliku međusobnog poštovanja, razumevanja i ljubavi, koju želimo da vidimo i u romantičnim ljubavnim odnosima.
