Mislite da volite nekoga i da ne možete da živite bez njega i kad pomislite da ćete ga možda izgubiti i stvarno morati da živite bez njega, pretrnete od straha. Onda počnete da tripujete i da tražite potvrdu ljubavi i znake neverstva i izdaje i postanete ludača, koju dečko ostavi zato što mu je pretvorila život u pakao. I onda morate da živite bez njega i – gle čuda – živite. Možda zato što se najzad desilo ono najgore, pa više ne morate da živite u neizvesnosti, ili zato što ste se uplašili za svoj život i skontali da ste prilično šiznuli, pa ste potražili pomoć i počeli da radite na rasvetljavanju nesvesnih sadržaja, koji su vas koštali veze koja je mogla da uspe, da vi niste podlegli strahu.
Posle nekog vremena rada na sebi, dolaženja k sebi, osvešćivanja i opamećivanja, shvatite da tog nekog zapravo i niste stvarno voleli i da je to bila emotivna igra, koja je trebalo da vas suoči sa suštinskim problemom koji vas sprečava da se opustite i poklonite nekome poverenje. Da shvatite šta ljubav može da bude i zašto to što ste doživeli, nije stvarno bila ljubav.
