Zašto volim hejtere?

Zašto volim hejtere?

Pogled iz svemira: svest o ništavnosti i besmislenosti sićušne i krhke individualnosti naspram beskrajnog kosmosa. Nihilizam.

Pogled sa zemlje: svest o ništavnosti i besmislenosti sićušne i krhke individualnosti naspram beskrajnog kosmosa. Nihilizam.

Pogled iz dnevne sobe: svest o ništavnosti i besmislenosti svih koji nisu svesni ništavnosti i besmislenosti sićušne i krhke indivdualnosti naspram beskrajnog ega. I još me primoravaju da posmatram njihovo egomanijaštvo iz najveće blizine. Hejt.

Obožavam hejtere. Uz njih je žena potpuno bezbedna na mnogo načina.

Prvo i osnovno. Sa njima nikad nećete slučajno zatrudneti, jer hejteri strogo vode računa da ne podlegnu nasumičnom i masovnom doprinosu količini besmisla, oličenoj u još jednom krhkom živom biću.

Drugo i osnovno. Ako ste prodrli kroz hejterov sistem do te mere da vas on trpi u svom društvu, toliko da se povremeno zaboravi i prasne u smeh na neke vaše komentare, budite sigurne da imate posla sa pravim džentlmenom, koji se, doduše, neće kidati da vam pali cigare i odmiče stolice (jer to je ne samo besmisleno, nego i dozlaboga iritantno), ali će vas zato odbraniti životom u svakoj situaciji u kojoj se nađete ugrožene. Jer, kao i svaki hejter, svestan besmisla, on teži da svoj život stavi u službu viših ciljeva, da izađe na crtu svakoj vetrenjači i nalupa se packi niščima duhom što kolektivnije. Hejtujući donkihotstvo najstrašnije.

U tom smislu hejteri su odlični pedagozi, vođe, heroji i svetli primeri. Negovaće ljudske vrednosti po cenu života (koji je ionako besmislen), uprkos svim ostalim pretežnim i pretećim elementima društvene zajednice koja neguje laž, lopovluk, licemerje, površnost, osrednjost i glupost.

Hejter je usamljeni jahač. Nema srodnu dušu, ili, ako je ima, ne želi da je smara svojim prisustvom. Pošto je unapred izgubio svaku borbu u stilu “sam protiv svih“, njega na borbu ne nagoni pogrešan motiv pobede i satisfakcije. Zato je hejter principijelan do bola. Ne veruje ni u šta, jer je suviše pametan da bi na svoj ranjeni razum mogao da privija tako bapske meleme.

Dobro, malo je prs’o.

A vi niste?

Drži vas pozitivnost jer vaš tata ima mnogo para koje je stekao poštenim radom u demokratskoj državi Srbiji? Ili uspevate da odlično zarađujete, udobno živite, izdržavate porodicu, putujete i razvijate svoj duh u zemlji Srbiji? Ili nemate više od tri banke, pa je vaš smarački pozitivizam moguće pripisati nedostatku iskustva? I to sve pod pretpostavkom da ste razumno, pošteno i iskreno ljudsko biće, puno dobrih namera i željno da popravi sebe i promeni svet.

Neka, hvala. Ja ću hejtere. Da volim, da razumem, da konzumiram. Oni se neće uvrediti kad im kažem da su počeli da me smaraju i da mi treba malo prostora. A ja se neću uvrediti kad me optuže da sam primitivni optimista.


Aleksina Đorđević, matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim kad je izazvana. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije.