Iako smo svi sigurno upoznali srce organizma koji Beograd na neki način jeste, pitanje je da li ga zaista poznajemo. Prepoznatljiv simbol Beograda, ulica koja ga čini posebnim, krije priču nepoznatu većini onih koji njome svakodnevno prolaze.
“Gde ćemo? – Hajde da prozujimo Knezom da vidimo šta ima?” Iako su vam možda slike odozgo nejasne i ne biste odmah rekli da se o njoj radi, kada biste se malo udubili, prepoznali biste, mnogo drugačiju nego danas, Ulicu kneza Mihaila. Glavna ulica Beograda, jedna od najstarijih i najživljih ulica belog grada. Pešačka zona duga 800 metara puna radnji i kafića, takođe najbliži put od centra grada do Kalemegdanske tvrđave.
Pomislite samo koliko ste puta prošli pored neke statue, spomenika, mesta od velikog značaja o kome ste hteli da znate više, ali niste znali! U tom trenutku vam je možda bilo krivo, ali to vas ipak nije nagnalo da kasnije istražite priču koja se krije u pozadini. Zbog toga, ovaj članak upoznaje vas sa ulicom koja ćutke piše istoriju Srba, ali i drugih naroda.
Smatra se da je u vreme Rimljana, u Singidunumu, današnja Knez Mihailova bila glavna ulica. Po dolasku Turaka, čuveni “rimski drum” se preobražava u sokak na kom su počele nicati mirisne bašte, česme, bogate kuće i džamije.
Nakon povratka Srba na vlast, ulica se 1870. godine naziva današnjim imenom i od tada ga ne menja.
Iako je bila “glavna”, nije uvek izgledala tako. Nekada ju je činilo blato, a zatim drvena kaldrma. Ko bi rekao? Možete li zamisliti da je nekada ova veličanstvena ulica imala samo nabijenu zemlju koja bi leti postala tepih od prašine, a u jesen i zimi blato i bljuzgavica? Da li vam zvuči verovatno da su nekada danas najpoznatijom pešačkom ulicom u Srbiji saobraćali tramvaji, prolazila i parkirala se kola, kao i da je ulica bila podeljenja na levu i desnu stranu za pešake ivičnjakom i trotoarom?
Sve do 1876. godine ulica je bila popločana drvetom, a deset godine kasnije ugrađuju se tada moderne granitne kockice.
Popločavanje ulice granitnim pločicama
U ulici je postojala kafana “Albanija”, čije mesto zauzima današnja Palata Albanija koja je naziv dobila po toj kafani, a takođe ponosno nosi i titulu prvog oblakodera i najviše zgrade u ulici, Beogradu i tadašnjoj Jugoslaviji. Palatu čine 4 podzemna i 11 nadzemnih spratova i prostor od oko 8000m2. 1924. godine izgrađena je zgrada Srpske kraljevske akademije, današnje SANU, a za njom i zgrada “Ruski car”, obe sa leve strane ulice. Veliki i moćni Srbi podižu luksuzne kuće u ulici na poziv Vlade, a samo nekoliko njih stoji i danas. Najstarije među njima su “Grčka kraljica” (broj 51) i “Rusija” (broj 38).
Poslednjom rekonstrukcijom, 20. oktobra 1988, po planovima arhitekte Branislava Jovina, postaje ono što je i danas. Ove godine Ulica knez Mihailova slavi 144 godine postojanja!
Nikola Đukić živi za košarku, garderobu i dobro vino. Vodi se načinom razmišljanja – “hoćeš lepo, plati lepo”, a jedinim pravim smatra isključivo beogradski noćni život.
