Zašto imamo ambivalentna osećanja u odosu na brak? Zašto ne možemo da zauzmemo stav i da budemo sigurne šta osećamo i šta želimo?
Ah, pa zato što nismo udate i nemamo bračno iskustvo, pa ponekad osećamo da ne živimo kao sav normalan svet, naročito kad roditelji prestanu da nam prebacuju i počnu značajno da prećutkuju našu neudatost, kao da se radi o nekoj nepristojnoj bolesti, za koju oni znaju lek, ali mi nećemo da ih slušamo.
Tada nas spopadne osećanje da nešto propuštamo, zajedno sa besom zbog nepoštovanja i neprihvatanja naših izbora i vrednosti, a gotovo istovremeno počnemo da preispitujemo te izbore i vrednosti i da sumnjamo u sebe. Roditelji baš umeju da podriju naše samopouzdanje.
