Zlatna pravila za džentlmene

Zlatna pravila za džentlmene

Kažite dragička! Ovo je vaš srećan dan! Rešila sam da pomognem ubogim, sirotim muškarcima koji ne znaju kako da budu džentlmeni. Nešto sam razmišljala i shvatila da nije sva krivica samo u njima. Ako ćemo realno, od malih nogu dečake niko ne uči kako da budu džentlmeni, da budu dostojanstveni i učtivi, kulturni i da se prema ženi ophode kao prema dami, već se svi utrkuju ko će postati veći badža, dok one fine proglašavaju homoseksualcima, kmezavcima, maminim sinovima i šta ti ja znam šta sve ne (mada se slažem da i u finoći treba imati mere, svaka krajnost je loša).

Zaključak je sledeći: oni jednostavno nisu imali na koga da se ugledaju, bar ne dok društvo i kolektivna svest gaje nakaradne sisteme vrednosti u kom je biti džentlmen nesvakidašnja i krajnje neobična pojava! Sa čim se onda suočavaju žene?! Sa tim da kada nekom srećnom igrom slučaja upoznaju džentlmena, budu iznenađene i zadivljene, zahvaljujući svaki dan dragom Gospodu na toj blagodeti! Umesto da pravilo “biti džentlmen” posmatramo kao nešto sasvim normalno i uobičajeno, mi se oduševljavamo postajanjem takvog, moleći se da sledeći na koga nabasamo bude upravo te sorte… Jer muka nam je od prostaka, “seljaka”, klošara, brzih kriminalaca, neobrazovanih koji se pritom time diče,  nevaspitanih blejača iz kraja! Hoćemo džentlmena! Ali pravog pravcijatog!

slika 142 Zlatna pravila za džentlmene

Male lekcije za velike džentlmene

Moram da priznam da kada sam bila mlađa neki prostački ispadi jačeg pola su mi čak bili simpatični, pa sam se smejuljila i često umela da zažmurim na oba oka. Međutim, kako sazrevam (ili možda starim?), sve mi je bitnije da muškarac sa kojim imam posla bude vaspitan i kulturan, bitno mi je da čak i moji drugovi i poznanici, i uopšte uzev muškarci sa kojima se srećem u svakodnevnom životu budu pristojni. Zašto je to važno? Zato što ako sam ja dama (a tvrdim da jesam), hoću tako i da se osećam, te da me tako i tretiraju! A to je, nažalost, nemoguće sve dok me ne okružuju džentlmeni.

Zar nije lepo kada je muškarac vaspitan, ume da sastavi više od prosto proširene rečenice, prodiskutuje malo i o nekim umnim stvarima, ima opštu kulturu, kada zna da uputi kompliment, pridrži vas dok hodate na visokim potpeticama, otvori vrata, skine kaput, poljubi ruku, kupi ponekad cvet ili napravi neki znak pažnje, a bez posebnog povoda, obraća vam se prijatnim tonom, bez gomile psovki i prostakluka?

Šta bih, u stvari, htela da zamolim jači pol, u ime mnogih onih dama koje hoće da se bore za očuvanje dobrih i kvalitetnih muškaraca? Potrudite se da izgradite sebe kao snažnu i upečatljivu ličnost, a biti džentlmen jedna je od osnovnih stavki na putu da se formirate u pravog muškarca. Biti džentlmen odlika je pre svega dobrog  stava, stila, načina života i mišljenja, statusa u društvu, a tek onda i prednost u komunikaciji sa ženama. Toplo pozdravljam one koji to jesu, a za one neuke prilažem kratka pravila za džentlmene, odnosno nekoliko vrlo jednostavnih i lakih smernica, sa nadom u njihov preobražaj:

Nauči da kažeš molim, hvala i izvini (ne mahnito, izvinjavajući se i zahvaljujući se za sve i svašta kao da nisi normalan, već onda kada je to potrebno).

Imaj manire! Ponašaj se. Ne deri se kao magarac u punom kafiću, restoranu, gde god. Biraj rečnik. Ne zaboravi da devojka nije ortak.

Čvrst stisak ruke, molim. Mlitavi stisci i ovlaš pružena ruka… Šta si? Muškarac ili beba?

Održi svoja obećanja! Stoji iza svojih reči, ne bacaj ih u prazno tek da nešto kažeš.

Otvaraj vrata damama! Ponudi im svoje mesto za sedenje po potrebi.

Kontakt očima je veoma važan. Ne izbegavaj tuđe poglede, buljeći u pod ili plafon. Šta je tamo tačno zanimljvo? Očarava te belina plafona? Upiši kurs za moleraj. Fascinira te laminat… Pravac u stolare!

Obrati pažnju na držanje tela. Ispravi kičmu, glavu u vis i hodaj kao čovek, a ne pogrbljeni majmun.

Pročitaj ponekad neku knjigu. Nećeš ošugaviti, časna reč. Umetnost pisane reči je daleko odmakla i ima zaista zanimljivog štiva… Svako može za sebe da pronađe ponešto. Sramota je reći da nikada nisi pročitao nijednu knjigu. A još veća hvaliti se takvom činjenicom!

Ne slušaj tračeve. Ne ogovaraj, ne veruj radio Milevi, i ne budi sam alapača… Jedino gore od žene koja vodi tuđe živote i veruje neproverenim glasinama jeste muškarac koji isto to radi. Muška alapača – ne, nikako.

Ne stidi se da budeš romantičan. Ako ćeš svoju partnerku ili devojku koja ti se dopada ponekad iznenaditi nekim lepim gestom, nisi papučić ni patetičan muškarac. Samo hoćeš da pokažeš koliko ceniš to što je ona tu za tebe, da je obraduješ, učiniš srećnom. I to je sasvim ok, to je ono što pravi muškarci rade, to te ne čini zaljubljenom budalom, to te čini džekom! Svako ko tvrdi drugačije, neka poseti terapeuta.

Budi negovan! Dakle čist, lepo obučen i u formi! Dvadesetprvi vek je, te hvala Bogu više nije čudno da se muškarac aktivno neguje. Zato ne sramoti sebe i okolinu zapuštenošću i izgledom “za po kući”!

Budi tačan! Ne kasni: jedno od osnovnih pravila kulture, vaspitanja i ukazivanja poštovanja drugoj osobi.

Ostani sa obe noge na zemlji. Što će reći: bez hvalisanja, “paljenja”, uzdizanja sebe u nebesa i slično! To obično iritira, ne impresionira!

Kada voliš, voli do daske! Tačnije, ljubav koja nije potpuna i snažna, koja uključuje prevare, laži i ignorisanje, nije ljubav, i kao takva ne treba tvojoj izabranici! Ako ćeš da šaraš sa strane, i ponašaš se kao razuzdani manijak, ne uvlači se u ozbiljne veze, već uživaj u slobodi. Poštedi ozbiljne devojke svoje torture i ne gubi ni svoje ni njihovo dragoceno vreme!


Stefana Pavlović: “Jer ja sam za teatre sa mnogo srca i vatre, teatre smeha i suza, gde nikad ne vlada red, gde ima i svađe, i pesme, i vriske, i aplauza. I kraj se ne zna unapred!”