Ako se i sami pitate zašto uopšte radite ono što vam ne ide i zašto vam ne uspeva da se prilagodite partnerstvu, zašto je tako teško, dosadno i zahtevno biti nečija devojka, ovo su znaci da vam je bolje da budete singl. Uključite svoj smisao za ironiju, ne savetujemo vam da odustanete od muškaraca i odete u manastir, nego da pronađete oblik veze koji vas ne sputava i u kome ste u stanju da funkcionišete.
Ne verujete mu, iako vam nije pružio nikakav razlog da sumnjate u njegovu odanost. Ne verujete mu iz principa. Možda zato što je muškarac?
Nervirate se kad on izađe sa društvom, iako ga te večeri i ne biste videli. Nije ljubomora, nego ono drugo. Prosto ne mislite da on ima razloga da se toliko provodi i opušta, kojim je to zaslugama stekao to pravo? Zavidite mu, jer ste namćor. Eh.
Njegovi uspesi vas ne raduju, a morate da odglumite da ste baš srećni i puni podrške. A to vas tek izbezumljuje. Ko je on da se vi zbog njega pretvarate i uspijate? Osim toga, šta vi imate od njegovog uspeha?
Dosadno vam je. I onda počnete da ga napadate oko neke gluposti za koju znate da će se on naprimati i reagovati. Pa, ako već morate da imate vezu, valjda imate prava da se zabavljate. Nema veze što je samo vama zabavno. A možda i povređujete njegova osećanja? Ups, još jedna dosadna tema koja će vas inspirisati da pokrenete malo drame.
