Prvi deo teksta pročitajte OVDE.
Ako ste na putu za nigde, trebalo bi barem da budete svesni toga i da pronađete neki smisao u tom putovanju, ako ste rešeni da idete do kraja. Ponekad je dovoljno dovesti stvari do kraja, do dna, do besmisla, do brisanog prostora usred nedođije. A ponekad je mudro zaustaviti se i odustati. Izbor uvek postoji, ma koliko bio bedan, ali prvo treba da utvrdite da li vaša veza vodi nekim smislenim i konstruktivnim putem, ili ćete, ovako kako ste krenuli, vrlo brzo stići nikuda. Vezu činite vas dvoje, pa je oboje i vodite – ako to ne činite, ili ako to ne čini jedno od vas, nigde vam je garantovano odredište.
Izgubili ste onaj osećaj
Što nije neobično i samo po sebi ne predstavlja crvenu zastavicu upozorenja. Zaljubljenost je ono što održava „onaj“ osećaj, a zaljubljenost prođe. Ponekad iza nje ne ostane ništa i odnos treba da se postavi na sasvim drugačiji način, a vi ga ipak, uporno postavljate na temeljima onog što je iščezlo. Po inerciji, tvrdoglavosti, ubeđenju da tako treba. Ali možda treba da izraste prijateljstvo, podrška i duboka povezanost, umesto zaljubljenosti od koje vam treperi u stomaku… A možda ne može. Jer stvarno nema ničeg, odnosno, među vama nije ni bilo ničeg osim hemije, koja se potrošila. Ako takvu vezu uporno gurate dalje, doguraćete je do ivice sopstvenog strpljenja i nećete stići nigde. Nigde će stići vas.
