Industrija zabluda, lepršavih snova i želja koje prkose razumu zavladala je planetom. Živimo u vremenu ponavljača, kradljivaca ideja, ljudi-prečica, “lakih” snova i love – i sve je to nekako prihvatljivo, vari se, ali pitanje je dokle tako?
Dopinguju glupost svakoga dana novim rijaliti ćumezom, u kome se kote nestvarno budalaste vizije silikona i bicepsa. Samo da nam je hleba i pornića, da dan što pre ode na počinak, a jednog dana i mi. Smejemo se, a sreće nigde, pričamo o nemoralu, zgroženi smo primitivnošću, pljujemo na neobrazovane, a saučestvujemo u uništenju vrednosnog sistema, ponekad i neprimetno uživamo u tome. Iščekujemo novi čin, zaplet, peripetiju, skriveni voajeri izlaze na površinu, dok stomak krči, gomila dece bira svoj životni put, razvija se nova profesija “starletizam”, vidici se sužavaju, nasilje cveta i svi smo mirni, spokojni, zaluđeni. Živimo u veoma prljavom, zagušljivom i unosnom vrednosnom ambijentu.
Vreme je da kolektivno naučimo da bolji postoje. U susretu s njima, oni loši đaci uvek pronađu nekog keca u rukavu, da ih sapletu, da im lupe packu ili da ih oteraju u ćošak, mada zaboravljaju na privremen karakter svoje pobede. Pamet ima tu privilegiju da na glupost gleda sa tačke žaljenja.
Iščekujemo novi čin, zaplet, peripetiju, skriveni voajeri izlaze na površinu
Motiviši sebe da budeš svoj, uz saznanje:
– Najposebniji je osećaj kada ne morate da budete kao svi.
– Za sreću, napredak i uspeh potrebno je ponekad i da se padne. Štos je u ustajanju, ne u poderanim kolenima, bolovima i stidu. Osmeh srca zaleči sve.
– U vama je vaspitanje da budete laf za sve i svakoga. Račune svode samo oni koji prežive vetrove visine, ne promaju prizemlja.
– Važno je da ne budete čovek sredine, ušuškan i zaštićen u masi – start i cilj su jedine pozicije pobednika.
– Najbitnije je da od svih ponuđenih opcija izaberete sebe.
– Vreme je za revoluciju.
Negde u prirodi postoji sistem obrazovanja, ako se osvrnete na njega – biće vam jasno da i lav i zebra imaju istu poziciju, ravnopravni su, motiviše ih ista potreba – da prežive. Lav trči da ulovi, zebra da pobegne i izbegne čeljusti lava. Kao što je priroda odredila da dijamant seče samo dijamant i da se babe i žabe ne mešaju – prosto je sve u životu smesa istog, a različitog, važno je samo da dobro definišete svoju ulogu u kosmosu. Nemamo šta da izgubimo, na dno ne možemo, već smo tu. Malo hrabrosti, mnogo pameti za poneti u bitku sa vetrenjačama. Život ima super štos – tera te da živiš ma kako se osećao. Nema stajanja u mestu. Ugasite televizor, ne primajte signale rijaliti stvarnosti, bežite od prizemnog – jer dugujete nebu zvezdu u koju možete da se pretvorite snagom uma i volje.
Jelena Pavlović – dete i čovek, PR, pisac, autor romana “Tajne robotovog mozga”, “Mladost pod oklopom”, suvlasnik kragujevačkog portala Prava priča. Istinski opsednuta igrom reči, inspiracije i misterije ljudske duše. Priroda, samoća, život, ljubav, životinje, knjiga su punjači za baterije inspiracije.
