Za njega nigde nije bilo prepreka. Gde god da je igrao davao je golove, asistirao, bio magnet za trofeje, dobijao individualna priznanja. Možda je i najbolji ukrajinski fudbaler svih vremena. Čak i sada, u 36. godini života, pokazuje da nije zaboravio svoj posao. Dame i gospodo – Andrij Ševčenko (Андрій Миколйович Шевченко).
Rođen je 29. septembra 1976. u Dvirkivsčini u Ukrajini. U aprilu 1986. zbog černobiljske nuklearne katastrofe morao je da se preseli, a kasnije u karijeri njegovu efikasnost i umeće povezivali su upravo sa tim događajem. Malo zlonamerno, ako mene pitate, ali ljudi su čudo. Upravo te godine pao je na testu driblinga za upis u sportsku školu, ali njegov talenat nije promakao skautima najvećeg ukrajinskog kluba, Dinama iz Kijeva. Uskoro je u mlađim kategorijama počeo da “teroriše golmane”, a četiri godine kasnije na jednom turniru za igrače do 14 godina bio je najbolji strelac i kao nagradu, od tadašnjeg igrača Liverpula legendarnog Iana Raša (Ian Rush), dobio par njegovih kopački.
U Milanu je donosio radost i sebi i drugima, a trofeji su bili neizbežni
U sezoni 1992/93, Ševčenko je sa 12 golova bio najbolji strelac Dinama, što ga je preporučilo za debi u prvom timu, protiv Šahtjora 28. oktobra 1994. godine. Te sezone, kao i naredne četiri, Dinamo je bio šampion države, a Ševa je postigao 60 ligaških golova. Ne treba zaboraviti ni nastupe Kijevljana u Ligi šampiona, gde su bili pravi hit, a utakmica sa Barselonom u sezoni 1997/98. koju su u Španiji dobili 4:0 vinula je Ševčenka u neviđene fudbalske visine. Tada je postigao tri gola u prvom poluvremenu! Kasnije ga je i madridski Real “upoznao”, a za pet sezona postigao je 19 golova u evropskim takmičenjima. Ukupno je za Dinamo odigrao 171 utakmicu i dao 99 golova, pre nego što je 1999. prešao u veliki Milan, gde se nastavila njegova rapsodija.
Debitantska sezona u dresu “roso-nera” upisala ga je u klupsku istoriju i zauvek zaključala u srca svih navijača Milana. Na 32 utakmice u Seriji A postigao je 24 gola. Isti broj golova postigao je i sledeće sezone, uz to je dodao i devet golova u Ligi šampiona. U narednih pet sezona u Milanu, ukupno sedam, postigao je 175 golova na 296 utakmica, čime je postao drugi strelac u istoriji kluba, iza Šveđanina Gunara Nordala (Gunnar Nordahl), čiji učinak je neverovatnih 210 golova na 257 utakmica. Sa 14 golova je i najbolji strelac u istoriji gradskih derbija sa Interom. Dao je odlučujući gol u penal seriji protiv Juventusa u finalu Lige šampiona 2003, a potom otputovao u Kijev i svoju medalju položio na spomenik njegovog fudbalskog oca Valerija Lobanovskog (Валерій Васильович Лобановський), koji je preminuo godinu dana ranije.
Sa dva gola protiv Švedske, ušao je u istoriju kao prvi strelac za Ukrajinu na evropskim prvenstvima... Ako je neko to zaslužio, onda je to on
Postigao je odlučujući gol u Superkupu Evrope, a Milan je naredne sezone posle pet godina ponovo postao šampion Italije. Kakva je “gol-mašina”, Ševa je pokazao u Superkupu iste godine, protiv Lacija, kada je postigao sva tri gola. Takođe je izabran i za najboljeg evropskog igrača 2004. Finale Lige šampiona 2005. nije mu se posrećilo, promašio je penal protiv Liverpula, a pre toga i odličnu šansu u produžetku. U sezoni 2005/06, postao je četvrti igrač koji je u najjačem evropskom takmičenju postigao četiri gola na jednoj utakmici, ali i jedini koji je to uradio u gostima. Bilo je to protiv Fenerbahčea u pobedi od 4:0. Koliko god to čudno zvučalo, klub je zbog teške finansijske situacije bio prinuđen da proda Ševčenka, a kupac je bio Čelsi, za 43.8 miliona evra. Tada sam, u šali, rekao da je to dogovor Ševe i Berluskonija (Silvio Berlusconi), kao i da će se jednog dana vratiti u Milan, što se kasnije i obistinilo.
Nije se najbolje snašao u Engleskoj i na 46 utakmica dao je svega devet golova. Treba naglasiti da je imao velikih problema sa povredama, a i konkurenciju u sjajnom Didijeu Drogbi (Didier Drogba). U sezoni 2008/09. vraća se na pozajmicu u Milan, ali nije više to bio onaj stari Andrij i postigao je svega dva gola na 26 utakmica i vratio se u Čelsi, gde je posle isteka ugovora 2009. odlučio da ode “kući” u Kijev.
Naslovna strana magazina "GQ" iz 2003, Ševa sa suprugom Kristen - pravi praznik za svačije oči
Za sada je od povratka postigao 23 gola u dresu Dinama, a ne zna se hoće li nastaviti karijeru u Americi ili nekoj od arapskih zemalja, odakle mu stižu brojne i više nego unosne ponude.
Za ukrajinsku reprezentaciju debitovao je protiv Turske 1996. i odigrao 110 utakmica uz 48 golova, računajući skorašnja dva protiv Švedske na Evropskom prvenstvu, čiji je domaćin upravo Ukrajina, uz Poljsku. Time je ušao u istoriju fudbala ove zemlje, jer su to bili prvi golovi Ukrajine na evropskim prvenstvima.
Što se privatnog života tiče, oženjen je američkom manekenkom Kristen Pazik (Kristen Pazik), sa kojom ima dva sina. Takođe je i ambasador organizacije SOS Dečja sela (SOS Children’s Villages), kao i Armanijev maneken.
Za mene lično, Andrij Ševčenko jedan je od trojice najboljih napadača koje pamtim i uz koje sam odrastao, a to su Brazilac Ronaldo (Ronaldo) i Italijan Filipo Inzagi (Filippo Inzaghi). Naravno, i u istoriji fudbala. Nezahvalno je o tome govoriti jer svako vreme nosi svoje heroje, a Ševa je svakako obeležio jedno poglavlje fudbalske istorije i bila je čast uživati u njegovim majstorijama, kojima očigledno još uvek nije kraj.
Radoslav Rade Jokić je diplomirani sportski novinar, bivši košarkaš, obožava sport, bilo to gledanje ili bavljenje istim. Slobodno vreme posvećuje bliskim ljudima, kao i rekreaciji, pisanju, čitanju… Muzika ga opušta i motiviše. Zavisnik od komunikacije sa ljudima, ne voli samoću i tišinu. Kako i sam kaže “nikada ga ne drži mesto”, čovek je “od akcije”, a Beograd je pravo mesto za njega jer mu pruža sve što mu treba.
