Matilda (1996)
Svi mi koji smo odrastali devedesetih ne možemo da zamislimo detinjstvo bez ovog genijalnog porodičnog filma punog humora, topline i duše. Zasnovan na romanu za decu Roalda Dahla, Matilda slavi plemenitost, ljubaznost i kreativnost, kao i pobedu dobrog nad zlim. Dobri likovi su iskonski dobri, dok su loši iskonski zli i groteskni – i baš u ovome leži jednostavnost Matilde, na čiji pomen se svi uvek razneže. Film ističe ono najbolje od ljudskih emocija i poziva gledaoce da prigrle svoje specifične darove i nesavršenosti, demonstrirajući kako ljubaznost uvek pobeđuje. Da li ste i vi vaše roditelje pitali da li ćete dobiti supermoći ako mnogo čitate knjige?
Amélie (2001)
Magija Amélie leži u tome što nas definiše ne onim što kupujemo ili konzumiramo, već onim što radimo. Ova hirovita romansa Jean-Pierrea Jeuneta je mnogo više od ljubavne priče. Film uživa u pokušajima Amélie Poulain (Audrey Tautou) da popravi slomljene ljude oko sebe iako ignoriše sopstvenu sreću u tom procesu. Kroz Jeunetovo sočivo dobijamo urnebesni, blistavi, radosni pogled na Pariz i njegove jedinstvene likove. Čak i da Amélie nije imala magičnu naraciju ili prelepe vizuale, i dalje biste mogli da budete pometeni vanvremenskom muzikom Yanna Tiersena.
The Birdcage (1996)
Ako postoji poruka koja je svetu trenutno potrebna, to je da, iako ne razumemo tuđi životni stil, treba da poštujemo ljudskost osobe koja ga živi. Ispod politike, religijskih uverenja i spoljnih karakteristika – svi smo ljudi. U tome se ogleda koren filma The Birdcage, briljantne i vrcave komedije o dva gej muškarca koje maestralno igraju Robin Williams i Nathan Lane, a koji se dogovaraju da predstavljaju konvencionalnu porodicu kako bi njihov sin dobio blagoslov porodice njegove buduće supruge. Ovaj šljašteći gej duo, koji poseduje popularni lokalni drag noćni klub na Floridi, mora da se dopadne konzervativnom senatoru (Gene Hackman), koji se upravo našao usred skandala. Malo je reći da nastaje svojevrsni urnebesni haos.
What‘s Up, Doc? (1972)
Ova screwball komedija u kojoj se ne zna “ko pije, a ko plaća”, predstavlja remek-delo svetske kinematografije. Judy Maxwell (Barbra Streisand) i dr Howard Bannister (Ryan O‘Neal) se, igrom slučaja, zatiču u ultimativnom haosu koji uključuje pregršt ljudi – od mafije, prevaranata i naučnika do Howardove naporne verenice Eunice (Madeleine Kahn). Nastaje opšta pometnja jer svi žele da se dokopaju torbe sa neprocenjivim blagom. Nećemo vam dalje odavati, ali ćemo vam obećati da ćete roniti suze radosnice od apsurdnosti likova i njihovih poteza.
The Wizard of Oz (1939)
I jedan klasik za kraj. Moguće je da se retko opredeljujete za stare filmove, ali kad ih uključite – biće vam jasno da niste gubili vreme. Jedan od takvih je The Wizard of Oz, koji važi za kinematografski dragulj koji uspeva da sačuva onaj osećaj čuda i magije kojim je odisao i nakon premijere decenijama unazad. Iskren i ušuškan, film je bio revolucionaran jer je bio prikazan u boji, ali i po svojim fantastičnim elementima, pevljivim numerama i pamtljivim likovima, pa i danas održava kvalitet koji gledaocu omogućava da u potpunosti uroni u čarobni svet Oza.
Naslovna fotografija: instagram.com/clueless
Dušan Veselinović
