Drage moje dame, zatrpavaju nas savetima kako se umiliti, dopasti, privaliti falusijanerima ovog sveta. Te šta ne vole da obučemo. Te šta ne smemo da govorimo, koja pitanja da ne postavljamo da ih ne iziritiramo. Pa, kako pravilno očupati desnu obrvu da bi izgledala kao da ga gledaš ispod oka onako zavodnički sedam dana u nedelji.
I pravo da vam kažem – pa šta? Ima, očigledno, ko hoće da čita, ležem s molitvom na usnama da ipak nema ko da sprovodi u delo, mada ne mogu da tvrdim. A u poslednje vreme primećujem ima i ko da napiše besan komentar duži i od samog teksta, u kome će otprilike da navede tačan datum i sat osnivanja prvog feminističkog pokreta. I ništa mi se ne dopada taj neofeminizam, mnogo smo se nešto uzgoropadile, i to sve na nekim pogrešnim bojnim poljima.
No, evo mog skromnog doprinosa borbi polova, jedan plitak tekst o muškarcima, pa ko razume shvatiće.
1. Paučina
Paučina – u smislu, nemaš muko dovoljno testosterona ili godina da puštaš bradu, nemoj da se brukaš. Razumljivo je sasvim da ti je od malih nogu, kada si gledao ćalca kako suče brkove i češe bradu, san da jednoga dana i ti poneseš taj odraz muškosti na svom licu i pokažeš svetu da si veliki dečak. Ono što nije razumljivo je odakle ti ideja da su te tri dlake u dva reda koje furaš dovoljne da pokažeš svetu bilo šta, osim da si apstinirao od brijača do osamnaeste, pa sada tvoja baba Živka ima jaču folikulu od tebe.
2. Obrve
Treba da postoje dve. Dakle da se jasno vidi da su dve. Iako mnogi misle da će zajedno sa žbunićem, koji bleji posred tintare, izgubiti i svaki delić muškosti, jer su se koristili raznoraznim ženskim mađijama, poput voska ili pincete, da bi ga se otarasili, strašna istina je da gube milione i milione riba, pa prelaze u milijarde, jer odaju utisak nekakvog brđanina. Druga krajnost je da ste postali toliko profi u čupanju obrva, da bez blama furate lepše nego pola devojaka oko vas, što je ponovo jedan ogroman no-no. Zlatna sredina dakle. Samo, bez tog čupavog dela u sredini, molim.
