Propali ljubavni odnosi su oni iz kojih si izašla povređena, razočarana i sa osećanjem neuspeha (propala investicija), polovični su oni iz kojih takođe izađeš povređena, razočarana i nesupešna zato što si samo ti bila zainteresovana za ulaganje (druga polovina možda nije ni znala da je u pitanju “odnos”), a “zamalo” odnos je onaj gde si se suočila sa razočaranjem, povređenošću i neuspehom, a da u njega nisi ni ušla – spremila si ulaganja i napravila ponudu, ali ništa od toga. Iz svakog od tih odnosa (samo jednog, od svakog po jednog, ili od svakog po jednog puta deset), mogla si da naučiš ovih deset neprocenjivih lekcija.
Zaslužuješ najbolje – ili gubiš vreme
Ako pristaješ na manje od najboljeg, radiš na tome da stekneš toleranciju na toksičnost, glupost, nezadovoljstvo i nedostatak ljubavi, poštovanja i poverenja. Ali, ako voliš sebe i svoj život, jednostavno ne možeš da stekneš tu toleranciju. Možeš damo da još bolje podesiš svoje senzore, da zapište čim se podigne prva crvena zastavica, tako da ne možeš da ignorišeš upozorenja i uveravaš sebe kako će ovaj put biti sve u redu. Potreban ti je partner kome je stalo kao i tebi, koji ulaže koliko i ti i pokazuje ti osećanja. Prosto je. Ako on to ne radi, onda on nije taj – onaj koji je najbolji za tebe.
Tvoja osećanja su validna – kakva god da je veza
U “zamalo” vezi možeš da doživiš istu ili veću poplavu osećanja, nego što si je imala u propaloj vezi. Polovična veza te može više frustrirati i izbezumiti, nego “zamalo” veza, a ipak biti intenzivnija i više uticati na tebe nego propala. Oblik veze ne određuje validnost tvojih osećanja – ona su istinita, čak i ako odnos postoji samo u tvojoj glavi. Dakle, imaš prava da se osećaš izazvano, zbunjeno, zaljubljeno, besno, iznevereno – čak i kad druga osoba uopše ne učestvuje (ni emotivno, ni prisustvom), to su tvoja osećanja i imaju najviše veze sa tobom.
Ako neko zaista želi da bude sa tobom, to će i pokušati da ostvari
Svako treba da uradi svoj deo – ti si spremna, pokazuješ interesovanje, daješ signale, prihvataš pozive, a osoba koja želi da bude sa tobom mora da uradi svoj deo, da pokaže zainteresovanost, da pita, daje predloge, pokaže da želi da bude u tvom društvu… Onaj ko te želi, neće odustajati, slaće ti poruke ujutru i uveče, predlagaće sastanke, udvaraće se, uložiće napor. Ako si u polovičnoj vezi, onda samo ti ulažeš napor, a druga osoba se ponaša kao da joj je svejedno i kao da trpi tvoje interesovanje. A ako se tako ponaša – to je zato što se tako i oseća. Ne treba ti neko ko te podnosi, nego neko ko te želi.
Iskrena komunikacija je ključ rešavanja svih pitanja
Poznaješ ono stanje kad o svemu “overtinkuješ” i zaključuješ sama sa sobom, jer nemaš nikakvu komunikaciju sa drugom osobom? Pretpostavljaš šta znače njegovi postupci, tumačiš njegove reči i ponašanje i verovatno iz toga izvlačiš više nego što u tome ima – u smislu, da više vrednuješ neke pozitivne signale i tumačiš ih onako kako ti se sviđa, ili vidiš više negativnog i mračnog (što možda uopšte nije usmereno na tebe i nema nikakve veze sa tobom). Tumačenjem pokušavaš sebi da pridaš značaj, koji možda nemaš u njegovom životu. Sve te tripove ukida iskrena komunikacija – bolje je da tačno znaš na čemu si, makar te to vodilo pravo u razočaranje i gubitak, nego da zamišljaš koješta i izluđuješ sebe.
Granice – to znači samopoštovanje
Granice su ključne – naročito u “zamalo” odnosima. Ne duguješ ništa odobi koja se još nije izjasnila i obavezala i verovatno to neće ni učiniti. Ljubav i poštovanje su dragoceni, a osoba koja ih ne uzvraća, ne zaslužuje da joj ih pokazuješ i pružaš.
