Skloni smo da se oslanjamo na prijateljstva i da računamo na njih kao na sastavni deo svog života, na koji i ne moramo da obraćamo puno pažnje, jer se odvija sam od sebe i smatramo da nam pripada u najintimnijem smislu. Naravno da volimo svoje prijatelje i da osećamo zahvalnost zbog njihovog postojanja u našem životu, ali obično zaboravljamo zašto smo im sve zahvalni. I ustežemo se da im to i kažemo. I oni naravno, to sve znaju, jer i sami to isto osećaju i na isti način se ustežu. Pa, da sastavimo spisak:
Ono kad se sami provedemo najbolje na svetu
Vreme koje proleti u društvu najboljeg prijatelja, a da nigde nismo išli i ništa posebno nismo radili, nego smo samo pričali, zezali se i puno se smejali, je vreme radosti i opuštenosti. I to je provod, bolji od bilo kog drugog.
Uvek možemo da vodimo smislene razgovore
Ne treba nam nikakav uvod, ni povod, da razgovaramo najotvorenije o najvažnijim i najosetljivijim stvarima i da u tom razgovoru podstičemo zajedničke uvide i otkrića.
