Premijera filma koji je sada već postao jedan od kultnih “chick flick” ostvarenja, bila je sredinom aprila 2001. godine. Još otad, podelile smo se na devojke koje su svoj uzor videle u Bridget i svim njenim avanturama koje su počele u filmu “Bridget Jones’s Diary”, i u Carrie Bradshaw, it devojci sa Manhattana. U zavisnosti od toga koju od njih dve odaberemo, ljudi mogu dosta saznati o nama. Na primer, da li više volimo engleski ili američki humor, šta za nas znači biti devojka slobodnog duha, kako vidimo pojam lepog, šta je za nas simbol uspeha, kao i da li život gledamo samo kroz polje ljubavi. U ovom tekstu bavićemo se svim temama o kojima je Bridget pričala, a Carrie nikad nije uspela ni da ih zagrebe.
Ljubav nije jedina stvar kojoj možeš da se posvetiš
Šta god je Carrie u životu radila, vrtelo se oko muškaraca. Kada i reši da se posveti poslu, ona piše o ljubavi. Kada provodi vreme sa svojim prijateljima, ona priča o ljubavi. Jedina njena misao je: kako ne biti sam posle tridesete. Bridget je od svoje samoće napravila koncept, a pomalo i koncert (uvodna špica ovog filma kada ona peva All By Myself jedna je od mojih omiljenih filmskih scena). Ne traži ljubav, već živi svoj život dok ona ne naiđe, a ni onda se neće podrediti njoj. Sa prijateljima putuje i zabavlja se, svaki dan gleda kao priliku za nešto novo, na poslu se trudi da napreduje. Svoje greške prihvata i od njih pravi zabavu, a ne okosnicu svakog razgovora.
Skupe cipele nisu simbol uspeha
I Bridget i Carrie su novinarke, ali njihove karijere se potpuno razlikuju. A opet, Carriena karijera se smatra izuzetno uspešnom, iako ju je izgradila na nedeljnim kolumnama od samo nekoliko hiljada reči, dok se Bridget bori sa izazovima dnevnog novinarstva i sa svakom situacijom se nosi u hodu. Serija “Seks i grad” je uspeh izjednačila sa Manolo Blahnik cipelama i koktelima od 20 dolara; a uspeh se zapravo ogleda u tome koliko si ispunjen u tome što radiš, u miru (a ne novčanoj sigurnosti) koji ti tvoj posao donosi, kao i u balansu koji uspeš da održiš, između poslovnog i privatnog života. Simbol uspeha je srećan život, ne rerna puna markiranih cipela.
Negovanje deteta u sebi nije isto što i neznanje
Bridget je luckasta, naivna, nesebična, smotana i kao takva non-stop nailazi na nepoverenje i osuđivanje. I pored toga što ima svoju detinjastu stranu, koju neguje jer je deo nje kojeg se ne stidi, ona je vrlo svestrana i inteligentna. Kako godine prolaze, mi Carrie uopšte ne doživljamo kao modernu i pametnu mladu ženu. Kako nije kročila nogom van Manhattana, njena svest o bilo čemu van njene ose svodi se na minimum. Često smo mogli da vidimo njen izraz gađenja prema svetu van Pete avenije (iako ni ona zapravo nije rođena Njujorčanka) i zapravo je ona deo društva koje osuđuje devojke poput Bridget koje su, umesto da se smanjuju da bi se uglavile u previše uzak kalup, kalup razbile i odlučile da žive baš onako da učine dete u sebi ponosnim.
