Kada je Trostruko S ušetalo u napušteni magacin gde su Uterivači Brakova pokušavali da uteraju Nadi jedan sočan brak, ili, bolje rečeno, Kirinu viršlu, svi prisutni su zanemeli poput gospođe Zdravke kada joj saopšte da nije bolesna. Ako biste zaustavili slučajne prolaznike na ulici i pitali ih šta misle – “šta je najstrašnije u gradu?” – ukoliko vas ne oteraju u tri kisela kupusa, što je vrlo verovatno, rekli bi vam da su to Uterivači Brakova. Jer za Beograđane nije postojalo ništa strašnije od braka. Ali ne bi bili u pravu.
Ipak je postojalo nešto strašnije. Opasnije. Ogavnije. Sve navedeno – bar na prvi pogled. Kratko i jasno: Trostruko S.
Retki su oni koji su znali za ovo tajno društvo. I to je zato što ne bi preživeli prvi susret. Mesecima je Trostruko S radilo na sebi: obrazovalo se i duhovno uzdizalo; da bi narednih nekoliko meseci delalo iz senke – uglavnom u granama (ili možda korenju?) društvenoga života – donoseći skoro svaku donesenu odluku. A onda je poslednjih meseci, spletom nesrećnih, ali razumljivo opravdanih okolnosti, tajno društvo polako postajalo javno.
Prvom Beograđaninu koji se sa njima susreo stalo je srce od neprestanog vrištanja. Drugi nije ni stigao da zavrišti jer mu se srce odmah zaustavilo. Treći i šesti su oslepeli, ali ostali u životu, dok su četvrti i peti doživeli lakše eksplozije unutrašnjih organa. Sedmom i osmom su izgorele trepavice, a njihove su paljevine izvršile samoubistvo. I tako je vest o tragičnosti osmoro građana i dva para trepavica dospela u javnost, te je, samim tim, i tajno društvo izašlo iz anonimnosti.
U to vreme je društvo i dobilo naziv koji danas nosi. Ne zna se kako su sebe oslovljavali pre nego što im je narod nadenuo novo ime. Verovatno je to bio neki naziv sa rečima “lepota” i “prirodnost”. Ali laž, iako ste je svuda mogli sresti, u ovom slučaju nije se održala u životu, te je naziv Trostruko S (Suplementi Solarijumi Silikoni) ubrzo pronašao svoje mesto u “Velikom opštem rečniku beograCkoga jezika” odmah ispod terminološke sintagme “trostruka bela crta”.
― Ko ste vi? ― upitala je Nada, potpuno zbunjena.
― Bolje pitanje bi bilo ― rekla je žena crvenih obraza ― šta vi tražite ovde?
― Zar nije izašao javni konkurs za moguće mladoženje? ― upitala je Nebena i okrenula se ka momku sa kojim je došla. Steva Ćevap i Feferoni Pica su se, zajedno sa Kirom Viršlom, sklonili u stranu kako bi dvojac iz tajnog društva mogao da priđe Uterivačima Brakova.
Nebena nije bila samo jedan od članova Trostrukog S. Ona je bila glavna sekretarica društva. A to je podrazumevalo veću platu, veće silikone i veći broj minuta provedenih u solarijumu.
Na njoj nije bilo ničeg prirodnog. Osim urođene gluposti. Ali to joj nije smetalo. Jer je nije ni bila svesna.
Kosu je gotovo uvek farbala u svetlo plavo, iako joj je prirodna boja bila smeđa (mada za ovo niko nije znao), a da bi ispunila svoj pojam lepote – nosila je plava sočiva. Međutim, ono po čemu su svi članovi Društva bili poznati i prepoznatljivi – jeste taman ten dobijen “čvarenjem” ili “kvarcovanjem” (i jedan i drugi termin su odobreni od strane “Višetomnog terminološkog leksikona” u izdanju Beogradskoga glasa klevete) u solarijumu, a ono po čemu su bili poznati svi ženski članovi Društva (pa i neki muški) – svakako su silikoni. Nebena ih je “ugradila” samo tamo gde su najophodniji. Tačnije, “doradila” je samo ono najosnovnije – grudi, zadnjicu i usne. U planu su joj jagodice, nožni prsti i donji deo obrva, ali od silnog posla, još nije stigla da zakaže operaciju.
― Da, jeste ― uzvratila je žena, vođa Uterivača Brakova. ― Ali mislila sam da Trostruko S nije zainteresovano za ovakve, malograđanske događaje.
― Malograđanske? ― upitao je momak koji je došao sa Nebenom. ― Ali niko od vas nije mali…
Uterivači su se značajno pogledali između sebe.
― Nebitno da li je za male ili velike građane, Miško treba da se ženi, pa smo zato došli… Znate da su članovi Društva uvek dobijali žene ili muškarce preko veze. Želimo da Nada bude Miškova žena.
Čim je shvatila šta je čeka, Nada je uplašeno pogledala Miška. Onda se strah pretočio u gađenje. Ali naposletku je njena osećajna priroda to gnušanje preobratila u blago sažaljenje.
Miško je bio nizak. Začuđujuće, ali istinito – visina mu je bila ista kao i širina. Imao je krupne ruke, ramena i grudi (napumpane suplementima), naspram kojih su glava i noge delovali bizarno smešno. Poput svoje koleginice, imao je plavu, farbanu kosu, i taman, “nakvarcovan” ten.
Ponekad se zadesi da solarijumi ne rade. Tada je Miško vrlo tužan
Nada nikada nije sudila o ljudima na osnovu izgleda, ali Miško je pripadao, bar po šablonu, ljudima koji imaju mnogo mase, osim one sive. Njoj, na primer, biti glup značilo je samo jedno – sa tom osobom ne bi imala o čemu da razgovara. Mada, često je smatrala da je “nemati srca” stoput gore od “nemati mozga”. Da su okolnosti bile drugačije, spontanije i prirodnije, možda bi Mišku i dala šansu. Ovako – ne.
― Ja samo želim da idem kući ― rekla je umorno.
― Zar nisi bila pošla na FAKS? ― upitao je jedan od penzionera.
― Odjednom dobro pamtiš za svoje godine, matori! ― primetio je bivši zatvorenik (čudno, kako nema svoje ime u naraciji). ― Da li si se onda setio gde si zaturio novac koji sam ti pozajmio za bingo?
― Ko sam ja? Kako se zovem?
― Tako sam i mislio…
― Dosta! ― viknula je žena sa crvenim obrazima. ― Dosta ovog cirkusa! Odluka je donesena! Nada će se udati za Kiru Viršlu i tačka!
― Da li to prkosite Trostrukom S? Treba li da vas sve podsetimo da mi vladamo ovim gradom? ― upitala je Nebena.
― Treba li ja vas da podsetim da je sudstvo na mojoj strani?
― Da ih prebijem? ― upitao je zatvorski robijaš puckajući prstima.
― Platićemo ― rekla je Nebena.
― Ju, dalje ga bilo! Ja da primim mito?
― Zapravo, mi od toga i živimo ― rekao je robijaš malo tiše, ali je svaku dalju raspravu na tu temu naglo prekinuo nakon što ga je vođa Uterivača munula laktom.
― Ovo nije fer! ― usprotivio se Steva Ćevap. ― Mene niko nije intervenisao!
― Intervjuisao?
― To!
― E, sad neću da se ženim ― rekao je Kira Viršla i zaplakao.
Tada su svi počeli da viču jedni da druge. Robijaš je napokon dobio svoju priliku da tabani sve redom. Prvo koga je udario u toj gužvi, bila je vođa Uterivača. Jedan od penzionera krišom je uhvatio Nebenu za grudi. Ona se nije nimalo usprotivila, već se u toj “pozi” fotografisala roze telefonom sa ekranom na liz za svoje pratioce na društvenoj mreži Guza-guza-puć-kvok. Miško se potukao sa Stevom Ćevapom, Kira Viršla je i dalje plakao, baba transvestit se potukla sa penzionerom koji nije “vatao” Nebenu za sisikone, a Feferoni Pica je prišao Nadi i oslobodio je okova. Kad je završila “kačenje” slike na Guza-guza-puć-kvok, Nebena se udaljila od mase i “apdejtovala” svoj status sa “onokad se nebiješ i gledaš kako se budale tuču with Miško Najlepšisam at Napušteni Magacin”.
Skinuto sa Nebeninog profila, slika sa letovanja
U kulminaciji udaraca, psovki, grebanja i vređanja, napuštenim magacinom prolomilo se gromoglasno režanje.
Svi su zastali.
Kamenje po podu stovarišta zatreslo se kada je ogroman tigar skočio sa grede na tlo.
― Maco! ― povikala je Nada poskočivši od sreće. ― Vratio si se!
Niko nije disao.
Niko nije vrisnuo.
Niko nije bežao.
Niti je iko više pokušavao da Nadi “utera” brak. Tigar im je pomogao da se predomisle.
Izvori fotogrfija: deviantart.com, mrpr1993.deviantart.com
Prethodne tekstove iz ovog serijala pročitajte ovde.
Đole Manić je čovek. A biti čovek nije mala stvar. Više o tome na blogu “DownTown“.
