Potežemo 21. vek kao najjači argument, kad hoćemo da se suštinski zgranemo nad nekom veoma necivilizovanom pojavom. Umesto da se čudimo kako smo kao vrsta uopšte dogurali do tolikog zbira vekova, mi cokćemo nad nekim primitivizmima, koji vređaju naš smisao za urbano, savremeno i moderno.
-Čoveče, 21. vek je, a ja kupujem “smederevac”!
Pa naravno, kad sutra može neki cunami opet da nas podavi i da ne bude struje nedelju dana. Bez interneta ću preživeti, a na smederevcu mogu da kuvam, i da grejem vodu za kupanje. A šta ću da kuvam ako rokne neki smak sveta? Pa ono iz zamrzivača što će početi da se odleđuje kad nestane struja. A odakle mi voda za kupanje, kad će i vodovod da otkaže ako nešto rokne? E, pa imam i bure od 100 litara u kome smo nekad kiselili kupus, pa smo prestali kad smo skontali da je to suviše zastarelo za 21. vek. A čime ću da ložim smederevac? Pa onaj energent na Z, što ga Ciga koristi – zdrva, bratiću. Imam zalihe. Jer jebiga, 21. vek je, nikad ne znaš kad će da rokne. A odakle mi pare, majku li mi rasipničku? Pa isto odakle i tebi, dužnički robe. Mislim, možda sledeći put rokne po bankama.
