Znate, u 19. veku su ljudi govorili “zaboga, pa nismo varvari, 19. je vek.”
A verovatno su se i ranije pozivali na broj vekova. Vekovno iskustvo ljudske rase. Koje nas je dovelo dovde. Tu, gde smo sada. U procepu između nagomilanih vekova sa jedne strane i totalno nezamislivog broja vekova sa druge. Jer odavde se ne vidi budućnost. Ne zato što nismo vizionari, nego baš zato što jesmo. Pogledajte filmove o budućnosti. Pročitajte neke SF romane. Svi podrazumevaju apokalipsu. A mi sve čekamo neki smak sveta, te danas će, te sutra će, te ma kakav smak sveta, nemojte da vas lažu.
Uopšte mi ne živimo u 21. veku. 21. vek je urbana legenda. Prećutni sporazum na nivou kolektivnog nesvesnog. I kolektivnog straha od onog čega smo svesni.
Mi živimo usred smaka sveta. Pa, ako još niste, nabavite “smederevac”.
