Onaj ko ovog momenta pati, čiji se svet srušio, ko je povređen i dezorijentisan, negde u sebi zna da to nije kraj sveta, iako ga tako doživljava. Onim delom sebe, kojim smo u stanju da izađemo iz sebe, shvatamo da je istina ono što nam svi govore, iako nam te reči ništa ne znače u tom trenutku.
Zato ove fraze i ne treba shvatiti i koristiti kao utehu, već kao istinu ka kojoj treba stremiti. I kad se nađemo u situaciji da nekoga pokušavamo da utešimo i ohrabrimo i sami ćemo posegnuti za njima.
Ko zna zašto je to dobro
– Pitanje vere oslanja se na pitanje znanja. Neko možda zna.
– Održava fokus na onome što je u svakom iskustvu dobro, a to je – iskustvo.
– Ostavlja nam mogućnost da se uklopimo u viši plan, iako ne znamo za njega. Jer, nešto loše se možda desilo da bi sprečilo nešto još gore, a to je dobro. I to nije uvrnuta logika, to je istina.
– Omogućava nam da prihvatimo stvari, a prihvatanje je uvek pozitivno, zato što je realno.
