Nastojiš da zadržiš svoje ideale
Smatraš da su tvoji ideali dragoceni i da treba da se upravljaš prema njima, da ih ostvariš i dostigneš i ne veruješ, ne želiš, ne pristaješ na istinu – a istina je, između ostalog, da ćeš mnogo lakše i brže naučiti da u realnosti pronalaziš dragocena osećanja, odnose i razmene, ukoliko se što pre oslobodiš ideala. U svom srcu ti biraš da ostaneš devojčica u svom svetu mašte i očekivanja, jer tu je divno i čarobno i sve je moguće i sve tek treba da se desi, a život je pun treperavih iščekivanja. Ali vreme prolazi i ti treba da postaneš žena, a ne uspeva ti, iako se romantična treperenja i iščekivanja polako pretvaraju u gorka razočaranja. Tako te tvoje opredeljenje za romantične ideale sprečava da doživiš nešto stvarno i ispunjavajuće.
Kad se nađeš u romantičnoj situaciji, ona ne ispunjava tvoja očekivanja
Realne romantične situacije za tebe su izvor strepnje i stresa. Kad ti se neko sviđa i ti počneš da se prepuštaš svojim osećanjima, svom zanosu i onom poznatom slatkom treperenju u očekivanju ovlašnog dodira, prodornog pogleda, značajnog gesta, trenutka u kome će vam se usne spojiti u poljupcu – istovremeno počneš da strepiš da će pre tog čarobnog momenta nastupiti onaj u kome će on uraditi ili reći nešto pogrešno i sve pokvariti. Jer takvo je tvoje iskustvo – muškarci nisu dovoljno romantični i uvek sve pokvare, uvek ispadnu sirovi, prosti, brutalni, zahtevni. Oni izgleda nikada ne trepere na istoj frekvenciji kao i ti, njihove vibracije su sirove i neposredne. A kad se prepustiš tome, jer muževnost je privlačna i inspiriše te da se držiš svog zanosa i da se prepustiš, završiš u krevetu sa nekim ko do kraja ostane to što jeste – muškarac – a ti se posle osećaš gotovo obeščašćeno. Čak te ozlojeđuje i sopstvena sposobnost da osetiš požudu i da joj se prepustiš, jer to je daleko od onog što zamišljaš i što bi trebalo da bude romantično vođenje ljubavi.
