Ne pokazuješ mu svoju ranjivu stranu
Na onom nivou na kom muškarac treba da bude muškarac, a žena – žena, njemu je potrebno da se oseća i postavi kao zaštitnik. A ako ti stalno pokazuješ da si samostalna, jaka, neustrašiva i da ti niko nije potreban, primitivan deo njegovog uma će te otpisati kao nedovoljno ženstvenu. Muškarci se tako ponašaju – kriju svoju ranjivost i svoje slabosti i prave se da su hrabriji i sposobniji nego što jesu, a u savremenim odnosima, žene očekuju od njih da pokažu svoju ranjivost i da ne glume Supermene, jer one znaju da oni to nisu – niko nije. Pa tako nisi ni ti Superžena, koliko god da si “avion” i “zmaj”. Svakome treba razumevanje i podrška, oslonac i nežnost, a tebi kao ženi priliči da pokažeš da imaš potrebu za tim i da to ceniš kod muškarca.
Duriš se i prigovaraš – zaboravljaš na vedrinu i osmeh
Žena treba da bude pomalo gejša, da ume da utiče na raspoloženje muškarca time što će biti vedra, zabavna, nasmejana, ljubazna i nežna. To je prirodna uloga, niko ne pokušava da te stavi u položaj u kome ćeš se osećati neprirodno i neprijatno. Kad ti je stalo do nekog, spontano želiš da se on pored tebe oseća prijatno i opušteno, a za to nije potrebna neka posebna umetnost ugađanja muškarcu. To je poriv i ako ga ti prikrivaš ili ga uopšte nemaš, stroga si, sklona da kritikuješ i da se žališ, da se dosađuješ i očekuješ da se svi povinuju tvojoj volji, on to ispravno tumači kao karakternu manu i to mu se ne sviđa – ne zato što ne bi mogao da prihvati da si ti, eto, malo nezgodan karakter, nego zato što se ne oseća prijatno u tvom društvu.
