Ponašamo se previše gladno i zavisno
Odjednom, kao da nemamo druga posla, osim da tražimo i nudimo dokaze ljubavi, privrženosti i pripadnosti. Lepljiv, zavisnički odnos je zastrašujuć i nezdrav. Partner će se osećati kao da smo se bacili na njega sa namerom da mu isisamo život, da mu popijemo krv i pojedemo ga. Niko ne želi da bude apsorbovan, niti mu se sviđa da partner nema svoju ličnost i svoj način života. Možda smo gladni nežnosti, bliskosti, seksa, ali ako krenemo tako halapljivo da zadovoljavamo svoje potrebe, prepašćemo partnera, ugrozićemo mu privatnost i previše ćemo tražiti od njega – još se i ne poznajemo, a već od njega očekujemo da nam da sve, da nam bude sve i da zadovolji svu našu glad. Delovaćemo razmaženo i nestabilno i izazvaćemo podozrenje i potrebu za distancom.
Ne umemo da budemo sami
Potrebna nam je veza da bismo se orijentisali, usidrili, organizovali. Kad nemamo partnera, kao da izgubimo kompas, okrećemo se u krug i nemamo pojma šta treba da radimo i gde da idemo. Potreban nam je partner, da bismo definisali sebe u odnosu na njega. To je znak ozbiljne labilnosti i hitne potrebe da se posvetimo sebi, da napravimo neke uvide i spoznaje i promenimo neke modele ponašanja. Da budemo sami. Da ne idemo iz veze u vezu. Da ne smatramo svako poznanstvo potencijalnom vezom. Da ne ostajemo u vezi sve dok ne pronađemo nekog drugog, sa kim ćemo se odmah ušemiti. Svi poznajemo bar nekog ko nije u stanju pola dana da bude solo. Ko raskida samo ako već ima osiguranu odstupnicu. Ko nikad nije bez partnera, a oni se samo smenjuju. I svi mislimo da sa tim osobama nešto nije u redu i da treba da se preispitaju. Nemojte biti deo takve veze i nemojte biti ta osoba.
