Praktično ste odrasli zajedno, jer su vam se roditelji družili između sebe, a sad se druže vaša deca, a možda ste se upoznali i zbližili u srednjoj školi ili na fakultetu. Prijateljstva za ceo život mogu da počnu u vrtiću, ili bilo kad, ali sva imaju onaj trajni kvalitet – prosto znate da ćete se voleti do kraja života. To prepoznavanje, bezrezervno poverenje, otvorenost i razumevanje, obasjavaće sve vaše susrete, makar se oni odigravali samo povremeno, zbog udaljenosti i užurbanosti svakodnevice.
Sindrom “A baš sam mislila na tebe”
Ovo je uopšte jedna od boljih stvari u životu, a sa životnim prijateljima vam se dešava stalno. Upravo mislite na svoju prijateljicu i računate kad ste se ono poslednji put videle i čule i šta je tada bilo aktuelno, a onda na trenutak izgubite taj tok misli, jer vam nešto obuzme pažnju i – stiže poruka. Prijateljica je uhvatila vašu frekvenciju, ili ste vi uhvatili njenu, pa ste intenzivno mislili na nju, ali to je i tako jedno isto. Ili obilazite prodavnice i razmišljate kako treba da se javite prijateljici, kad – eto nje, kao da se materijalizovala iz vaših misli. Ili uzimate telefon da je zovete i on vam zvoni u ruci – ona zove. Divna, savršena, slatka potvrda da ste povezane nečim većim od obostrane naklonosti, uvek vas gane i obraduje.
