I ne stignete do poente, a već se smejete
Prijatelji jedno drugom čitaju misli, jer znaju kako kome radi mozak i u kom pravcu ide priča. Kao kad gledate krajnje zanimljiv i simpatičan film, a tačno znate šta će sledeće da se desi – prijateljica vam nešto priča i vi znate šta će sledeće da izgovori i počinjete da se smejte i reagujete iako poenta još nije izrečena – ili izgovarate uglas rečenicu kojom priča poentira. Osećaj koji imate u tom trenutku, čini priču dvostruko zabavnijom.
Nikada ne izgovarate “nema razloga da se tako osećaš”
To je strašno pogrešna rečenica koju često čujete od partnera, ili nekih dobronamernih ljudi, koji misle da će vas tako utešiti. Kad prijateljica tripuje sto na sat, vi je pažljivo slušate i ni jednog momenta ne obezvređujete njena osećanja – jasno vam je zašto se toliko istripovala, a što vam duže i detaljnije priča o tome, veće su šanse da i sama shvati da se suviše primila i da treba da spusti loptu i konsultuje se sa zdravim razumom. Zapravo, uplašeni, uznemireni i besni prijatelji upravo traže balans zdravog razuma, a najčešće je dovoljno da ih slušamo i postavimo po neko pravo pitanje, ili prosto i precizno odgovorimo na neko njihovo pitanje, da oni pronađu to što traže.
