Obično nisam od onih osoba koje kasne. Stvarno nisam! Hej, pa ja čak i dođem 15 minuta ranije! Verujte mi! (Reče i zatvoriše je u ludnicu.)
Dakle, ovaj momenat da mi ne kasnimo, da svi dođu ranije i tako te priče odvijaju se samo u našoj glavi. Mi koji kasnimo, u suštini, ili nismo svesni toga da kasnimo ili smatramo da to nije nešto naročito bitno. Hej, pa šta je sa akademskih 15 minuta?!
Dobro. Hajdemo ovako. Da li bi ti volela da nekog čekaš “samo” 15 minuta? I tih 15 minuta nikada nije 15, već više minuta. Misliš da nije tako strašno? Pa, možda nije strašno sada, kada nije ni previše toplo ni previše hladno da skapavaš ili se smrzavaš napolju. Možda nije strašno kada sediš u omiljenom kafiću i “visiš” na Instagramu. Ali u svim drugim slučajevima i naročito u slučaju kada je kašnjenje po doslovno stoti put – e onda stvarno nije u redu!
E. Hajde sada da uđemo u srž problema. Zašto kasniš?
Teško ti je da pustiš stvari
U smislu: treba da kreneš od kuće ili kancelarije, žuriš u bioskop, ali ti si u fazonu “ma daj da pošaljem još ovih nekoliko mejlova”. To nije samo “dva klika”. To oduzima vreme i sprečava te da počneš da se spremaš. Ipak, važno je da uočiš da ovde nemamo momenat nepažnje, već si prosto previše posvećena jednoj stvari da bi je pustila i prešla na drugu. Ovo možeš da preslikaš na bilo koju drugu životnu situaciju. Dakle, samo se bolje organizuj i nauči da napraviš prioritete. Piši pa raspoređuj! Osim toga, ako ti je potrebno pojačanje – “nabavi” osobu koja će te fizički izvući sa “mesta zločina”. Potrudi se, do your best!
