Previše vremena provodite sami
Kad se isključujete i usamljujete više nego što je potrebno, zatvarate se u svoj svet sa izvesnim osećanjem uvređenosti u odnosu na sve ono spolja – život nije ispunio vaša očekivanja i vi ga sada ignorišete, pa nek’ crkne. S jedne strane, otkrivate prednosti samoće, a sa druge, postajete osobenjak, kome su potrebni silni uslovi da bi izašao iz svoje čaure. To nije samo sabotaža svake mogućnosti da imate vezu, nego je veoma destruktivno za vaše mentalno i emotivno zdravlje, što će se sigurno odraziti na fizičkom nivou. Nemojte kažnjavati sebe razboljevanjem u samoći. Nije istina da vas niko ne voli, ne razume, ne želi, nije istina da ste uvek sami sebi dovoljni i nije istina da ne zaslužujete ljubav i podršku.
Plašite se vezivanja
Tipičan muški otpor prema vezama i obavezama, ne zaobilazi ni žene. Naročito ne one koje su naučile da se oslanjaju same na sebe, da budu nezavisne i slobodne. Ako vam se kosa diže na glavi svaki put kad pomislite kako biste morali u vezi da se nekome prilagođavate, da primate kritike na račun svog životnog stila i da ga možda menjate da biste održali vezu, vi ste negde u sebi poistovetili emotivne odnose sa gubitkom slobode i držite se svoje samoće kao najbolje odbrane od opasnosti da izgubite sebe. Ljubav i veza nisu žrtvovanje, nego kompromis. Alergija na svaki kompromis ukazuje na strah od vezivanja i zarobljavanja, odnosno, na iskrivljenu percepciju ljubavi i odnosa.
