BDSM je bio tabu tema dok nije došao Kristijan Grej i otvorio fioku punu kravata i crvenu sobu punu nečega što liči na sprave za srednjovekovno mučenje, ali zapravo donosi zadovoljstvo za one koji vole nekonvencionalni seks.
Zapravo, možda je na početku dobro postaviti pitanje šta je to konvecionalni “vanilla” seks. Da li on uključuje četiri zida, četiri ruke i noge, jedan krevet i ništa sem toga, ili je svaki nežniji seks “običan” i razblažuje se izrazom “vođenje ljubavi”? Pod pretpostavkom da su sve navedene tačke istinite, onda možda i većina ljudi voli običan seks.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
E sad dolazimo do pravog pitanja, šta je to neobičan seks? Da li smo ga krišom gledali na porno sajtovima dok nam knjiga “50 nijansi sive” nije otvorila prozor u društveno prihvatljiv, soft core porno svet, gde smo pomisli da, ukoliko se prikazuje u bioskopima, ne može biti toliko nastrano, što ne bismo i mi to probali?
I onda kada umočimo prst u BDSM svet tako što zamolimo partnera da nas veže kravatom, malo nam fali da uronimo celim telom u more lisica, bičeva, poveza i raznih spravica koje rade na baterije. Otkrivamo da nam se sviđa. Ali zašto? Koja to trauma, nagon, potreba, dovodi do toga da nam se dopada da budemo sputane i da nad nama neko dominira? Vekovima tražimo pravo glasa i onda nas loži da nas u krevetu neko ućutkuje. Glasno se borimo protiv nasilja nad ženama, ali uživamo u laganim šamarima od kojih nam celo telo bridi. Ozbiljne veze nam deluju kao okovi, dok nas ruke vezane za ivicu kreveta oslobađaju.
Otkad su filmska industrija i književni svet otkrili da je ovo tema koja im donosi pare, preplavljeni smo knjigama štampanim na jeftinom papiru koje u sebi previše puta sadrže reč “ribica” i filmovi koje jezivu glumu vade još jeftinijim seksom.
