Dvoje trkača osvojilo grad uprkos mraku i kiši. I sve zabeležili fantastičnim videom!

Hygge koncept u centru grada: Gde da se ušuškaš tokom hladnih zimskih dana?

Sendvič je uvek dobra ideja: 3 nova recepta za najlakši, a najukusniji obrok

Maldivi: Jedini vodič koji ti je potreban ukoliko putuješ u “tirkizni raj”

Želiš savršen, porcelanski ten? Otkrivamo ti tajne japanske beauty rutine

Kako da osvežiš svoj jesenji stil neutralnim nijansama

Preporuka: Gde da izađeš ako voliš chill & hip atmosferu

Sve tajne savršenog Cat Eye looka!

4 jednostavne odluke koje možeš doneti kako bi dala svoj mali doprinos svetu

5 načina da se odgovornije ophodiš prema novcu

1/3

Kompleksno pitanje, koje obično ostane bez odgovora i ostavi nas sa osećanjem krivice – nas, seksualno uznemiravane žene. Jer, generalna poruka društva je da mi ne treba da budemo tako osetljive na muške nesuzdržane reakcije na našu ženstvenost, kad smo već ponele od kuće sise i dupeta. I još smo ih obukle u nešto tesno, sram nas bilo. Mi izazivamo, sigurno. Jer da ih ne izazivamo, oni ne bi reagovali – ne bi nam dobacivali prostote, zviždali, pokušavali u prolazu da se otrljaju o nas, ne bi nam davali nepristojne predloge i ljutili se kad ih odbijemo, a kad se naljute, onda znaju da budu nezgodni, još ako su malo popili, ali eh, pa što smo ih ljutile… I tako u krug, beskrajno. Osećanje krivice je ono čime društvo manipuliše ženama koje su izložene seksualnom vređanju i uznemiravanju. Muškarac nije kriv što ima kitu, koja je prikačena za njega i skače na svaku provokaciju i onda mu sva krv iz mozga siđe dole i on ne može da razmišlja, ili da se obuzdava, taman posla, zašto bi, nije prirodno, on je samo reagovao. Mi smo krive što nismo bolje sakrile svoje ženske atribute, kad već nismo mogle da ih otkačimo i ostavimo kod kuće.


Koliko god da smo savremene, emancipovane, osvešćene i samosvesne, kad dođemo u situaciju da se osetimo seksualno uznemireno ili uvređeno, suočićemo se sa osećanjem krivice – koje pokušavaju da nam nametnu, kao da se ono podrazumeva i koje u nama nalazi odjek, zbog čega smo samo još uznemirenije i nesigurnije. Žene pod burkom su sigurne – nikog ničim ne mogu da izazovu kad hodaju pod crnim šatorom i ni oči im se ne vide. One svoju ženstvenost čuvaju za posebnog muškarca, svog supružnika, vladara i vlasnika, one su zaštićene. Ali one hodaju pod šatorom. Na stranu religijska ubeđenja i kulturne razlike, ali, da li bi nosila šator, samo zato da nikada ne rizikuješ da te neko seksualno uvredi i uznemiri? To je mirenje sa krivicom – ženstvenost je izazovna, dakle ona je kriva za muško reagovanje na nju. Ako ukinemo vidljivost, preuzele smo krivicu i priznale da smo iskušenje koje muškarce navodi na greh i da oni nisu odgovorni za svoje ponašanje.

Editors choice